Rakić i Crnjanski – poete u diplomatiji

 

Krajem avgusta, negde u jeku studentskih priprema za predstojeći septembarski ispitni rok, za mesto u čitaonicama Narodne biblioteke Srbije čekalo se i po sat vremena. Biblioteka je bila kao košnica, sve čitaonice bile su popunjene. Međutim, dve prostorije na galeriji stajale su uvek prazne. Smeštene u neposrednoj blizini čitaonice posebnih fondova, tik iznad centralne čitaonice morale su privući pažnju svih onih kojima je mesto za učenje tih dana bilo preko potrebno. Staklasto-prozirne i nekako distancirane ostale su neposećene i same u svojoj uzvišenoj nemuštosti. Možda je razlog za odsustvo svake interakcije ležao u činjenici što se tih vrelih avgustovskih dana dijalog odvijao isključivo na relaciji student/studentkinja – knjiga – profesor, a ne na relaciji pisac – delo – čitalac budući da su te dve prostorije legati Milana Rakića i Miloša Crnjanskog − pesnik i pisac čiji je rad u prvoj polovini XX veka obeležio i promenio srpsku književnost, a donekle i nacionalnu spoljnu politiku. Naime, po nepisanom pravilu ustanovljenom u srpskoj diplomatiji između dva svetska rata, i Rakić i Crnjanski u jednom periodu svog života bili su zvanični predstavnici svoje zemlje u inostranstvu, valjda zbog uverenja da pisci ponajbolje vladaju umetnošću lepe reči koja i gvozdena vrata otvara. I Rakić i Crnjanski, svaki na svoj način i onako kako je smatrao da je najbolje, zastupali su državne ali i kulturne interese svoje zemlje. Čovek otmen i nenametljiv, u svemu gospodin starog kova kako su ga opisali Jovan Dučić i Stanislav Vinaver[1], Rakić se nije bavio definisanjem svog, u tom trenutku, primarnog poziva. Crnjanski je, valjda zbog statusa „večitog kandidata“ za ulazak u diplomatsku struku, sa neskrivenom ironijom govorio o svojim kolegama, piscima-diplomatama nazivajući ih literarnim bubašvabama koji su diplomate samo zahvaljujući svojim tetkama i strinama[2]. O svima je tada mladi, buntovni poeta imao po neku zajedljivu reč da kaže, osim o Rakiću. Za Crnjanskog Rakić je bio čovek lepog i ponosnog držanja. Čini se da je u svetu diplomatije, sasvim u duhu struke, između Rakića i Crnjanskog vladalo međusobno uvažavanje i, za naše prilike, retka kultura dijaloga. Na polju književnosti, koje je i za jednog i za drugog bilo mnogo važnije polje na kojem se valjalo pokazati i dokazati, stvari su stajale drugačije. Rakić je, istini za volju, čak i tada, kad su se za srpsku književnost lomila koplja između moderne i dolazeće avangarde, ostao dostojanstven ali oštar i direktan. Crnjanski, pak, nikoga nije štedeo, pa ni gospodina lepog i ponosnog držanja. „Objašnjenjem Sumatre“, koji je na zahtev Bogdana Popovića Crnjanski napisao 1920. godine, diplomatskim rečnikom kazano, upućen je oštar demarš na adresu pesnika srpske moderne čiji su najistaknutiji predstavnici bili upravo Rakić i Dučić[3]. Ptotestujući protiv „banalnih četvorokuta i dobošarske muzike“[4] dotadašnje pesničke umetnosti Crnjanski je zapravo direktno uperio prst u Rakićev brižno cizelirani francuski aleksandrinac i asimetrično sečen jedanaesterac, dva stiha na koja se u jednom trenutku svela bezmalo cela srpska umetnička poezija. U razgovoru vođenim sa Branimirom Ćosićem u Ženevi 1928. godine, Rakić diplomatski odgovara Crnjanskom da violina ima samo četiri žice ali treba biti virtuoz da bi se iz njih izvuklo ritmičko i melodisjko bogatstvo[5]. Novine koje traži i donosi avagarda za Milana Rakića, konzervatinvnog poetu doctus-a, bile su sasvim neprihvatljive. Slobodan stih koji Crnjanski u „Objašnjenju Sumatre“ opisuje kao zanesenu igračicu u ekstazi, za Rakića je oličenje bezakonja i proizvoljnosti koje za svoje postojanje pre može da zahvali nekakvom slovoslagaču nego pesniku čijim stihovima mora da bruji harmonija. Nigde, čini se, Rakić nije bio tako apodiktičan kao u razgovoru vođenim sa Ćosićem, a zapravo sa Crnjanskim. Kao da ga je napustila sva diplomatska gospodstvenost i odmernost kada je bez uvijanja ustvrdi da „slobodan stih ne postoji“ i da „bez jedanaesterca ili dvanaesterca nema prave poezije…nema“[6]. Osećajući da se baš njemu Crnjanski obratio kada je u tekstu koji najavljuje siloviti dolazak nove umetnosti napisao da poeziji uzalud prilaze oni koji ne mogu da dišu izvan predratne umetničke atmosfere, Rakić će rezignirano primetiti da njegovo uvo ne prima „izvesne stihove Crnjanskog“[7] i da u ta odurnost koju slobdni stih emanira ne oseća samo on, učeni parnaso-zanatlija[8]. Na kraju, možda iz potrebe da se ponovo vrati diplomatskom diskursu i povrati pribranost duha koja ga je uvek i svugde odlikovala, Rakić napominje da su „dirnula“ pisma koja je Crnjanski objavio u Novoj Evropi. Kada na rastanku Branimir Ćosić bude parfrazirao Rakića rekavši da se sve što je novo na početku se doima kao ružno, a kasnije, kad se naviknemo na novost, osetimo i lepotu, Rakić će samo ljubazno primetiti svu dijalektičku naivnost izrečenog i time će staviti tačku na razgovor koji se, u stvari, sve vreme vodio sa Milošem Crnjanskim.

Bilo bi interesantno znati šta bi uglađeni Rakić i razbarušeni Crnjanski danas kazali za savremenu poeziju, koliko bi se u mišljenju složili ili gde bi se, možda, nepomirljivo razišli kao te 1928. godine. Kako bi izgledao njihov dijalog – diplomatski nedorečen ili književnički direktan?


[1] Mitić, Miodrag:  „Poete u fraku“, „Filip Višnjić“, Beograd, 2002, str. 88-90

[2] Navedeno delo, str.7

[3] Crnjanski, Miloš: Izabrana dela, Parnas book, Valevo, 2007, str.1121-1125

[4] Navedeno delo, str. 1122

[5] Ćosić, Branimir: Jedno veče sa g. Milanom Rakićem, u: Deset pisaca deset razgovora, Narodna biblioteka, Bor, 2002.

[6] Navedeno delo, str. 174-176

[7] Isto, str.178

[8] Zanimljivo je napomenuti da je Rakić, očigledno osetivši da ne može ili ne želi da prati senzibilitet novih, mladih pesnika, 1928. napisao svoju „Oproštajnu pesmu“ i sa njom završio sa pisanjem.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s