Mit o Edipu i istraživački zadaci

Da bi ti čitanje Sofoklove tragedije „Antigona“ bilo lakše najpre pročitaj mit o Edipu, a zatim pogledaj istraživačke zadatke koje će ti pomoći da se pripremiš za rad na času

MIT O EDIPU

Edip je sin tebanskog kralja Laja i kraljice Jokaste. Laj je bio opomenut od proročanstva u Delfima da će ga rođeni sin ubiti; zato je odlučio da nema dece i otuđio se od Jokaste, ali ga je ona jedne noći, nakon što ga je opila, namamila u postelju i nakon određenog vremena rodila muško dete. Otkrivši prevaru, Laj je iz dadiljinog naručja oteo tek rođenog dečaka, izbo mu stopala i odneo ga na planinu Kiteron. Neki pastir je našao novorođenče i dao mu ime “Edip“ (što znači “izbodenih stopala“). Zatim je dete zatvoreno u kovčežić i bačeno niz reku. Kovčežić je dopro do obale Sikiona gde ga je pronašla Peribeja, žena kralja Poliba; ona je predstavila da je dete sama rodila i odgajila ga je sa mnogo ljubavi i pažnje. Kada je odrastao, u želji da otkrije šta ga čeka u budućnosti, mladi Edip je krenuo u Delfe. Edipu je proroštvo u Delfima ovako prorokovalo: “Kloni se svetilištva, bedniče! Ti ćeš ubiti oca i oženiti se sa svojom majkom!“ Edipa su prenerazile ove reči i on je odlučio da se više ne vraća kući.
Na putu u uskom klancu između Delfa i Daulide sreo je tebanskog kralja Laja koji mu je oštro naredio da se skloni sa puta i ustupi prolaz boljem od sebe. Kako Edip nije hteo da se skloni sa puta i kako nije mogao pretpostaviti da mu je to otac, on se žestoko usprotivio. Laj je naredio da kočijama pregaze preko Edipa, ali je mladić bio spretan i strelom je pogodio kočijaša, jednim udarcem izbacio Laja iz kočija i ošinuvši konje pregazio tebanskog vladara. Edip je produžio prema Tebi.
Na ulasku u grad suočio se sa Sfingom, čudovištem sa ženskom glavom, telom lava i orlovskim krilima koje je boginja Hera smestila nadomak grada i koje je putnicima postavljalo zagonetku: “Koje živo biće, samo sa jednim glasom, ima nekad dve noge, nekad tri, nekad četiri, a najslabije je kad ih ima najviše?“ Čuvši zagonetku koja je onima koji nisu znali da je odgonetnu donosila smrt, Edip je kratko rekao: “To je čovek! Kao dete puzi četvoronoške, čvrsto stoji na dvema nogama kada je u zrelom dobu, a poštapa se u starosti.“ Posle Edipovog odgovora Sfinga se stropoštala sa trona, a oduševljeni Tebanci, zahvalni što ih je spasao čudovišta, postave ga za kralja, na mesto ubijenog Laja i ožene ga udovicom, kraljicom Jokastom. Iz ovog rodoskvrnog braka poteklo je četvoro dece: Polinik, Eteokle, Ismena i Antigona.
Nakon niza mirnih i srećnih godina Tebom je iznenada zavladala kuga. Suočeni sa smrtnom opasnošću, Tebanci su se obratili proroštvu u Delfima. Odgovor je glasio da treba prognati ubicu kralja Laja iz Tebe. Ne znajući ko je ubio Laja, Edip je prokleo ubicu. Ubrzo se na dvoru pojavio slepi prorok Tiresija i otkrio Edipu staru volju bogova – da će stradati onaj ko ubije Laja i oženi se svojom majkom, a da je to upravo on sam – Edip. Jokasta se od bola i stida obesila, a Edip je sebe oslepeo čiodom iz njene odeće. Jokastin brat Kreont prognao je zatim Edipa iz Tebe, a kraljevski presto zauzeli su Edipovi sinovi Eteokle i Polinik. Slep i nesrećan, Edip je lutao Grčkom, praćen odanom kćerkom Antigonom. Posle mnogih godina lutanja, Edip umire u Koloni, na Atici, a Antigona se vraća u Tebu.
U Tebi su bila teška vremena. Polinik i Eteokle najpre su se dogovorili da će svaki od braće vladati po jednu godinu. Međutim, Eteokle, koji je prvi stupio na vlast, odbio je da bratu ustupi presto kad je godina istekla. Polinik je sakupio vojsku i uz pomoć kralja Adrasta organizuje “pohod sedmorice protiv Tebe“. Opseli su grad, ali nisu imali sreće jer su gubili bitke. Videvši da će izgubiti boj, Polinik je pozvao Eteokla na dvoboj u kome će se odrediti ko je budući vladar grada. U tom boju su obojica poginuli. Njihov ujak Kreont preuzeo je komandu nad vojskom i odbranio grad. Kao pobednik, Kreont je naredio da se mrtvi napadači ne pokopaju. Tu počinje “Antigona“.
► priređeno prema: Ristić, Svetilsav: “Mit i umetnost“, Vuk Karadžić, Beograd, 1984

1. Šta je sve uradio Laj da bi izbegao zloslutno proročanstvo?

2. Kako se, upkos svemu, Laj susreo sa Edipom?

3. Okarakteriši Edipov lik u miti. Zapazi u konkretnim scenama njegovu neustrašivost, hrabrost i mudrost.

4. Objasni na koji se način obistinjuju reči proročanstva u Edipovoj sudbini.

5. Kako reaguje Edip, a kako reaguje Jokasta na strašno saznanje?

5. U čemu se ogleda Antigonina posebna vezanost za Edipa?

6. Posebno obrati pažnju na prvu scenu Sofoklove „Antigone“. Na koji način je ona povezana sa mitom?

7.  Oko kojih likova iz mita se zapliće radnja drame?

8. Uoči na koji se način u dijalogu Antigone sa sestrom Ismenom utemeljuje dramski sukob.

9. Razmisli čiji stav podržavaš – Antigonin ili Ismenin? Pripremi se da obrazložiš svoj odgovor.

10. Zašto je Kreont odlučio da sahrani Eteoklea, a da Polinikovo telo ostavi nepogrebeno (nesahranjeno)?

11. Kakva kazna sledi svakom ko se odgluši o Kreontovu naredbu?

12. Čije odnosno kakve zakone poštuje Antigona, a kakve Kreont?

13. U čemu se ogleda uzvišenost Antigonine žrtve?

14. Kako Kreont tumači Antigoninu upornost i istrajnost da mu se suprotstavi?

15. Ako postoji opravdanje za Kreontov stav, pokušaj da ga pronađeš.

16. Zašto se i Hemon suprotstavlja ocu, kralju Kreontu? Kako obrazlažeš motive njegove pobune?

17. Kako prorok Tiresija utiče na promenu Kreontovog stava?

18. Zbog čega je tragičan rasplet prikazan kao sudbonosan i neizbežan? Kakav uticaj na tragični ishod ima porodična prošlost Edipove dece?

19. Pažljivo, polako i koncentrisano pročitaj parafrazirane (prepričane) reči jednog od najčuvenijih proučavalaca Sofoklovih tragedija, Albina Leskija. Ovako on tumači tragičnu sudbinu Sofoklovih junaka: čoveku koji je srećan i moćan ne pristaje gordost, jer bogovi mogu u trenutku da ga unište. Zato je bogovima drag onaj RAZUM koji se NE PITA već se MIRI SA STVARIMA ONAKVIM KAKVE JESU jer čovek ne može da razume božji plan. Ali šta se dešava ako se čovek ipak odvaži da se osloni na sopstveni razum? Pokušavajući da kao umno biće shvati božji plan i suprotstavi mu se ako mu nije po volji, čovek neminovno strada. Čovek je razapet između sila razuma i božanskih sila u tom sukobu smrt je jedini način da sačuva svoje dostojanstvo.  Ko se u mitu o Edipu i „Antigoni“ suprotstavlja božijem naumu? Kako mi danas nazivamo „božiji plan“?

20. Za kraj, razmisli o ovim pitanjima:

– Šta iz Antigoninih stavova saznaješ o važnosti iskazivanja sopstvenih stavova?

– Zašto je važno boriti se za svoj stav?

– Kako se boriš za svoje stavove?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s