U pozorištu…

Učenici sedmog razreda gledali su u Narodnom pozorištu Sterijinu komediju „Pokondirena tikva“. Ovo su njihovi utisci.

U pozorištu

Pre neki dan sam sa odeljenjem išao u Narodno pozorište da gledam predstavu „Pokondirena tikva“. Predstava mi se mnogo svidela, a i glumci su je bas lepo odigrali. I pozorište je samo po sebi bilo predivno. Pozornica je bila velika i prostrana, što mi se veoma svidelo, tako da su na nju bez problema mogli stati i desetine glumaca. Što se tiče sedišta u parteru je bilo najviše sedišta, ali se iz njih nije moglo videti baš najbolje, balkoni su imali po tri reda sedišta i sa strane desetak  loža. Mi koji smo sedeli u ložama smo imali baš dobar pogled, ali smo morali malo da krivimo vrat. Sama prostorija je bila visoka i veličanstvena sa brojnim zlatnim ukrasima na plafonu i zidovima. Ti ukrasi su bili nekako čudni zato što je izgledalo da ih je skoro nemoguće staviti na plafon, ali oni su ipak bili tamo.

Na pola predstave bila je pauza i mi smo izašli u hodnike. Ja sam jedva čekao da se završi pauza i nastavi predstava, jer mi je za vreme pauze bilo veoma dosadno. Posle nekog vremena pauza se završila i mi smo se vratili na svoja mesta. Predstava se nastavila. Mnogo sam uživao u predstavi i mnogo sam se smejao. Na kraju predstave glumci su se poklonili i aplauz pljuštao kao najveća oluja. Ovo je bila jedna od najboljih predstavi koju sam gledao do sada. Jedva čekam da vidim šta ćemo sledeće gledati i baš se nadam da će biti dobro kao ovo.

Posle predstave smo izašli ispred poozorišta i pričali neko vreme o utiscima. Najupečatljiviji deo pozorišta je sam enterijer bogat prelepim ukrasima i lusterima. Osim bola u vratu odande sam poneo mnoge fantastične utiske.  Cele te večeri sam razmišljao o predstavi i ne znam čak ni kada sam zaspao.

Ivan Pop-Jovanov 7b

                        U pozorištu

 

Pre nekoliko dana sam bio sa odeljenjem u pozorištu. Išli smo u  Narodno pozorište. Gledali smo „Pokondirenu tikvu“. Pozorište je bilo veoma lepo i veliko. Kada smo ušli u salu, oduševio sam se. Tavanica je bila toliko lepo ukrašen. Cela sala je bila divna, posebno sam se obradovao što smo bili na balkonu i to ne samo na balkonu nego i u loži.Video sam sto postavljen na bini i jedva sam čekao da počne. A pošto je komedija mislio sam da neću odvojiti oči od pozornice. Nakon što smo se smestili, ubrzo je počela predstava. Čuo sam laganu muziku i video nekoliko glumaca na sceni. Nakon nekoliko minuta sam izgubio pažnju. Ponekad, kad bih čuo ostale da se smeju, i ja bih se nagnuo ka bini i pogledao šta se desilo.Moram priznati bilo je veoma smešnih delova,ali samo nekoliko. Jedva sam iščekao pauzu da istegnem noge i prokomentarišem sa njima utiske o prvom delu. Ali veoma brzo, čuo se poziv u salu. Mislio sam da će drugi deo biti bojli zato što je u njemu rasplet i počeo sam pažljivo da gledam, ali što sam više gledao to sam se više razočaravao. Pogledao sam tako na scenu dosta puta i svaki put je bilo isto. Na kraju predstave izašli smo iz pozorišta. Shvatio sam da sam džabe išao i, sa takvim iskustvom, kada sam se vratio kući zanimao sam se da vidim komentare drugih ljudi. Uključio sam računar, upalio internet i moram da kažem da se uopšte nisam iznenadio. Bilo je dosta loših komentara o predstavi, čak jedan komentar govori da je dosta ljudi izašlo na polovini predstave, a drugi komentar da nisu ni glumci toliko loši već režiser i citiram rekao je: „Možda bi trebalo ovu postavku nazvati „Pokondireni režiser“!!!!“ Drugi je rekao: „Prvi put ću za neku predstavu reći da je čista budalaština“.

Ja ne bih baš toliko izvređao ovu predstavu, ali bi moj komentar išao u pravcu dva navedena.

 

Dušan Bogojević, 7b

 

U pozorištu . . .

Prošlo je vec skoro nedelju dana, a moje ushićenje se ne stišava. Odlazak u pozorište bio je događaj koji ću dugo pamtiti.

Od kada nam je razredna rekla da će da nas vodi u Narodno pozorište, ja nisam mogla da sakrijem svoje odusevljenje niti da skinem osmeh sa lica, pri pomisli da ćemo nešto lepo svi zajedno da doživimo.

Okupili smo se na vreme ispred tog čuvenog zdanja i svi smo izgledali fantastično, a onda smo kročili unutra i čarolija je počela da deluje. Pogled mi se izgubio među redovima u parteru gde su se sedišta polako popunjavala. Tajanstvene lože koje se nižu u polukrugu sve do oslikanog svoda, zlatni ukrasi, prigušena svetla i reflektori doprinosili su magičnoj atmosferi. Osetila sam uzbuđenje u publici, a ni naša lica puna očekivanja nisu mirovala. Teška, bordo plišana zavesa najzad se podigla i pustila nas u čudesni nestvarni svet koji je trepereo pred našim očima. Sladunjavi miris pudera ispunio je prostor, a glumci na pozornici su nas neprimetno opčinili. Vreme je proletelo u društvu urnebesne pokondirane Feme i njenih ukućana.

Ne znam šta mi se više dopalo te večeri: činjenica da smo svi došli u nekom drugačijem izdanju i raspoloženju i bili privilegovani svedoci magije na sceni i svega oko nje ili možda izbor za najbolju svečanu košulju koji smo odrzali u pauzi činova. Ja sigurno znam da sam uživala u svakom trenutku i jedva čekam da opet negde zajedno idemo. Možda neka bioskopska premijera sledeći put ili koncert?!

Katarina Stanković 7b

U POZORIŠTU

Odlazak u pozorište predstavlja kulturan čin. Pozorišne predstave obogaćuju i ispunjavaju dušu   čoveka. Gledaoci pozorišnih predstava mogu da se identifikuju sa glavnim likovima i pročiste   neke svoje emocije, pa zato pozorišne predstave mogu da imaju pozitivan uticaj na emotivan               život gledalaca.

Sa razrednom smo u narodnom pozorištu gledali predstavu „Pokondirena tikva“ Jovana Sterije   Popovića. Predstava mi se dopala jer je u pitanju komedija. Bilo je dosta šale, smeha i   neočekivanih scena. Scenografija je predstavljala porodični dom i bila je nepromenljiva u   činovima. Kostimi su pripadali jednom davnom vremenu, ali su bili moderni za to doba.

Volim da posećujem pozorište, ali nikada do sada nisam bio u Narodnom pozorištu kao mnogi moji drugovi. Dolazak u Narodno pozorište doživeli smo kao svečani čin, pa smo bili tihi, jer smo pažljivo posmatrali pozorišnu salu koja nam je delovala impozantno. Bili smo mirni i mogao se čuti svaki šušanj, šapat ili uzdah. To nije mnogo remetilo našu koncentraciju jer su nas glavni likovi opčinili svojim ulogama. Imao sam utisak kao da sam saučesnik sa glumcima jer su verno dočarali svoje uloge, pa mi se činilo kao da sam član te neobične porodice.

Za vreme pauze smo šetali, razgledali i upoznavali ostale delove pozorišta. Sve nam se dopalo.

Pozorište je kao magija jer ima veliku snagu kod nas, kao magnet privuče, da često i sa zadovoljstvom dolazimo.

Mihajlo Nikitović 7b

U pozorištu…

 

                   Prošle nedelje sam išla u Narodno pozorište sa školom. Našli smo se ispred pozorišta pola sata pre predstave, a ušli smo petnaest minuta pre početka. Da nije bilo razvodnica da pokažu meni i drugarici sa kojom sam sedela put do mesta, izgubile bi smo se.

Unutrašnjost pozorišta bilo je mnogo lepše nego što sam očekivala. Zidovi su bili zlatni, sedišta tamnocrvena, a sa prelepo ukrašenog plafona visio je ogroman luster ukrašen kristalima. Zavesa se podigla i na sceni su bili glumci u zanimljivim kostimima. Neke glumce sam prepoznala, a neki su mi bili nepoznati. Nije mi se svidelo mesto na kojem sam sedela, jer i ako je bila loža, morala sam da se iskrivim da bi videla celu scenu. Gledali smo Pokondirenu tikvu, komediju u kojoj se Fema, glavni lik, pretvara da je nešto što nije. Prvi čin je bio smešan, ali je dugo trajao, pa taman kad je postajalo dosadno, zavesa se spustila i počela je pauza. Za vreme pauze svi smo se okupili na jedno mesto i pričali o predstavi. Većini se svidela, ali meni je bila malo dosadna jer nisam razumela radnju. Drugi čin nije dugo trajao, i predstava se završila pola sata ranije nego što je predvidjeno. Posle predstave, svi smo se okupili ispred pozorišta, da bismo ispričali jedni drugima utiske. Kada su mi drugovi objasnili šta se zapravo dešavalo u predstavi, shvatila sam da nije toliko dosadna koliko je meni bila.

Iako mi nije bio prvi put da gledam Pokondirenu tikvu, ni prvi put u Narodnom pozorištu, bilo mi je zanimljivo, i htela bi da opet idem u pozorište sa odeljenjem.

Tina Mladenović VII-b

3 thoughts on “U pozorištu…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s