O stradanju, kazni i krivici u antičkoj tragediji

antgonaNavedeni tekst te vrlo sažeto provodi kroz društveno-političku stvarnost najvećih grčkih tragičara i objašnjava uzroke stradanja glavnog junaka u njihovim delima. Razmisli postoji li uzročno-posledična veza između onoga što je istorija i umetnost.

Grčka tragedija, V vek p.n.e.

Eshil

bitka na Maratonskom polju i kod Salamine

neočekivana pobeda Grka – Grcima su pomogli bogovi

božansko i ljudsko je isprepletano

tragična zbivanja podjednako izazivaju bogovi i ljudi

kad čovek pogreši, bog ga kazni

kazna izaziva patnju, a kroz patnju se stiče mudrost

tragička krivica ima saznajnu funkciju: čovekove moći imaju granicu,

jedino je bog svemoguć

Sofokle

stvoren Pomorski savez, Atina na vrhuncu moći, zlatno Periklovo doba

čovek veruje da je dovoljno moćan i da mu podrška bogova više nije potrebna

ALI čoveku koji je srećan i moćan ne pristaje gordost jer bogovi u trenutku mogu da ga unište

ZATO je bogu drag RAZUM koji se NE PITA već se MIRI sa stvarima onakvim kakve jesu

čoveku ne može da razume božiji plan

ALI šta se dešava ako se ipak osloni na sile razuma i pokuša da ustane protiv božijeg plana?

tragička krivica: pokušavajući da kao umno biće shvati božiji plan i usprotivi se ako mu taj plan nije po volji, ako ga vređa bilo racionalno bilo emotivno, čovek NEMINOVNO STRADA

čovek je razapet između sila razuma i božijih sila

u tom sukobu smrt je jedini način da čovek sačuva svoje dostojanstvo

Euripid

27 godina dug Peloponeski rat, Atina uništena, nema pomoći od bogova

pojavljuju se putujući učitelji, sofisti koji kažu – čovek je mera svih stvari, bogovi više ne postoje

ako bogovi ne postoje, čovek je slobodan da odlučuje i dela, njegova sudbina je u njegovim rukama

zašto onda strada kad nema bogova koji bi ga kaznili?

„strast je ljudima izvor svih nedaća“ – strada zbog svoje naravi i igrom slučaja koje ne može da kontroliše

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s