Šta je tragedija?

1335243929_29b5433fc2

  U ovom kratkom tekstu nalaze se osnovni podaci o tragediji kao književnoj vrsti. Poseban akcenat je stavljen na antičku tragediju budući da se njome bavimo u prvom razredu. Na kraju, odgledaj i jedan kratak insert iz „Antigone“ koji su odigrala deca iz Studija glume Sandre Rodić-Janković.      

                                                                                                                                                                                                                                                                               TRAGEDIJA, jedna od dve osnovne dramske vrste. Poreklo tragedije vezuje se za rituale posvećene Dionisovom kultu, dok sama reč tragodia (grčki) verovatno označava pesmu koja je izvođenja tokom žrtvovanja jarca. Premda je izvesno da je tragedija potekla iz verskih obreda, pitanje prirode njihovih uzajamnih odnosa i dalje ostaje otvoreno. Tako Žan Pol Vernan smatra da je „pitanje porekla tragedije u izvesnom smislu pogrešno pitanje“, budući da ono ne objašnjava ni sama grčka ostvarenja, a kamoli razvoj tragedije kao žanra u evropskoj kulturi. Drugi važan problem tiče se uloge tragedije u atinskom društvu V veka p.n.e. Tragedija se, naime, pojavljuje u vreme pada tiranije i uspostavljanja demokratije i najveći procvat doživljava tokom zlatnog Periklovog doba. Tragedije su prikazivane na svečanostima koje su bile religioznog karaktera, a njihovo izvođenje nalazilo se pod patronatom države. Štaviše, svi suštinski problemi društva i države pretresani su na atinskoj pozornici.

Pouzdana istorija tragedije počinje sa Eshilom koji je, prema Aristotelu, uveo drugog glumca i time omogućio da drama postane nešto više od razmene replika između jednog glumca i hora. Trećeg glumca koji je uvećao dinamičnost radnje, kaže Aristotel, uveo je Sofokle.

Grčka tragedija koristi se gotovo isključivo mitskom građom, što je često povezivano sa njenom početnom kultnom ulogom.

Formalno gledano tragedija se sastoji od horskih i dramskih partija. Uloga hora se tokom vremena menjala – od neposrednog učešća u radnji i kvantitativno velikog udela u zbivanjima do komentarisanja samih zbivanja. Tragedija počinje prologom, posle kojeg hor ulazi u orhestru i peva parodu (ulaznu pesmu), zatim se smenjuju lirski i dramski delovi (činovi, odnosno epizode i horske pesme, odnosno stasimoni). Izlazeći iz orhestre hor peva eksodu (završnu pesmu).

Navedeno i prilagođeno prema: „Rečnik književnih termina“, Tanja Popović, Logos Art, Beograd, 2007, str.741-742

Ukoliko te ovaj link ne odvede ka odabranom insertu iz Sofoklove „Antigone“, prekopiraj ga u Google i odvoj 4 minuta i 49 sekundi svog vremena da odgledaš 🙂

http://www.youtube.com/watch?v=PIJ5OrqXU5o

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s