Pravopisna vežba (7. razred)

imagesEvo novog tekst koji vapi za ispravljanjem pravopisnih grešaka! 🙂 Pazi, u tekstu se pojavljuje i upravni govor, dok znak (…) znači da je deo teksta izostavljen.

crna rupa je deo prostor-vremena u kojem je dejstvo gravitacije dovoljno jako da svetlost nemože da pobegne. ideja o mogućnosti postojanja takvog fenomena potiče iz 1783 godine od džona mičela engleskog sveštenika ali se crne rupe naj češće vezuju za ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti (…). karl švarcšild je 1916 god došao do rešenja ajnštajnovih jednačina što se dogodilo samo godinu dana posle objavljivanja ajnštajnove teorije. on je ubrzo potom poginuo na istočnom frontu za vreme prvog svetskog rata (…). i zaista sam ajnštajn je 1950 godine zapisao: teorija je zasnovana na razdvajanju pojmova gravitacionog polja i materije. dok ova aproksimacija može važiti za slaba polja ona je verovatno prilično ne adekvatna za veoma velike gustine materije (…). čini se verovatnim da su sve singularnosti u opštoj teoriji zaštićene na ovaj način pa se smatra da tzv „gole singularnosti“ fizički nisu moguće (…). veliki deo ove knjige je posvećen pozadini hokingovog rada. tokom ovog pregleda sam pomenuo imena mnogih velikih fizičara. 1999 godine decembra magazin svet fizike je objavio rezultate ankete među vodećim svetskim fizičarima (…) sve u svemu na listi se pojavilo šezdeset jedno ime na vrhu liste se našao ajnštajn sa sto devetnest glasova a iza njega njutn sa devedeset šest, bor četrdeset sedam, hajzenberg trideset, galilej dvadesetsedam, fejnman dvadesttri, dirak dvadeset dva i šredinger (…) sa izuzetkom ajnštajna, njutna i galileja niko od pomenutih osim hokinga nije uopšte poznato ime

hoking i božanski um piter kols edicija ikone savremene kulture akademska štampa beograd 2002

26 thoughts on “Pravopisna vežba (7. razred)

  1. Crna rupa je deo prostor-vremena u kojem je dejstvo gravitacije dovoljno jako da svetlost ne može da pobegne. Ideja o mogućnosti postojanja takvog fenomena potiče iz 1783. godine od Džona Mičela,engleskog sveštenika, ali se crne rupe najčešće vezuju za Ajnštajnovu Teoriju opšte relativnosti (…). Karl Svarcšild je 1916. godine došao do rešenja Ajnštajnovih jednačina što se dogodilo samo godinu dana posle objavljivanja Ajnštajnove Teorije. On je ubrzo potom poginuo na Istočnom frontu za vreme Prvog svetskog rata (…). I zaista sam Ajnštajn je 1950. godine zapisao: ,,Teorija je zasnovana na razdvajanju pojmova gravitacionog polja i materije. Dok ova aproksimacija može važiti za slaba polja ona je verovatno prilično neadekvatna za veoma velike gustine materije (…).“ Cini se verovatnim da su sve singularnosti u opštoj teoriji zaštićene na ovaj način pa se smatra da tzv. „gole singularnosti“ fizički nisu moguće (…). veliki deo ove knjige je posvećen pozadini Hokingovog rada. Tokom ovog pregleda sam pomenuo imena mnogih velikih fizičara. U decembru1999. godine magazin Svet fizike je objavio rezultate ankete među vodećim svetskim fizičarima (…), sve u svemu na listi se pojavilo šezdeset jedno ime,na vrhu liste se našao Ajnštajn sa sto devetnaest glasova,a iza njega Njutn sa devedeset šest, Bor četrdeset sedam, Hajzenberg trideset, Galilej dvadeset sedam, Fejnman dvadest tri, Dirak dvadeset dva i Sredinger (…). Sa izuzetkom Ajnštajna, Njutna i Galileja niko od pomenutih osim Hokinga nije uopšte poznato ime

    Hoking i ,Božanski um,Piter Kols edicija Ikone savremene kulture, akademska štampa,Beograd 2002.
    Sarjanovic Andjela 7.a

  2. Nisam sigurna za,prostor-vremena,ali posto kao dve reci ne bi imalo smisla smatrala sam da je pravilno pisati sa crticom.

    • Što se tiče odrednice prostor-vreme, ona ide sa crticom jer, u pravu si, odvojeno nema smisla, a crtica sugeriše da se crna rupa, kao fenomen, odnosi i na prostor i na vreme. Takođe, već smo pominjali da znake navode i skraćenicu tzv. ne koristimo u kombinaciji. Dakle, ili jedno ili drugo, ne oboje!:) Naziv časopisa „Svet fizike“ treba staviti pod znake navode.

      Kada je u pitanju bibliografska odrednica. ona ovako glasi: „Hoking i božanski um“, Piter Kols, edicija „Ikone savremene kulture“, Akademska štampa, Beograd, 2002.

      Osim ovih detalja, sve ostalo si uradila sjajno!:)

  3. Crna rupa je deo prostorv―vremena u kojem je dejstvo gravitacije dovoljno jako da svetlost ne može da pobegne. Ideja o mogućnosti postojanja takvog fenomena potiče iz 1783. godine od Džona Mičela, engleskog sveštenika, ali se crne rupe najčešće vezuju za Ajnštajnovu Teoriju opšte relativnosti (…). Karl Švarcšild je 1916. god. došao do rešenja Ajnštajnovih jednačina što se dogodilo samo godinu dana posle objavljivanja Ajnštajnove teorije. On je ubrzo potom poginuo na Istočnom frontu za vreme Prvog svetskog rata (…). I zaista, sam Ajnštajn je 1950. godine zapisao:,,Teorija je zasnovana na razdvajanju pojmova gravitacionog polja i materije. Dok ova aproksimacija može važiti za slaba polja ona je verovatno prilično neadekvatna za veoma velike gustine materije“(…). Čini se verovatnim da su sve singularnosti u opštoj teoriji zaštićene na ovaj način pa se smatra da tzv. gole singularnosti fizički nisu moguće (…). Veliki deo ove knjige je posvećen pozadini Hokingovog rada. Tokom ovog pregleda sam pomenuo imena mnogih velikih fizičara. 1999. godine decembra magazin ,,Svet fizike“ je objavio rezultate ankete među vodećim svetskim fizičarima (…) Sve u svemu, na listi se pojavilo šezdeset jedno ime. Na vrhu liste se našao Ajnštajn sa sto devetnaest glasova, a iza njega Njutn sa devedeset šest, Bor četrdeset sedam, Hajzenberg trideset, Galilej dvadeset sedam, Fejnman dvadeset tri, Dirak dvadeset dva i Šredinger (…) Sa izuzetkom Ajnštajna, Njutna i Galileja niko od pomenutih osim Hokinga nije uopšte poznato ime.

    Hoking i božanski um Piter Kols, edicija ikone savremene kulture, Akademska štampa Beograd, 2002.

    Nisam sigurna za ovaj upravni govor koliko recenica obuhvata i za ovu poslednju recenicu, da li je ovo božanski pridev ili nešto drugo..

  4. Primetio Sam da kod delova koja su oznacena sa (… )

    ponekad stoji a nekad ne tacka iza.Zbog toga imam jedno pitanje:Da li kod onih gde nema nastavljamo malim ili velikim slovom posto sam kodAndjele video da uvek pise velikim slovom I kad ima I lkad nema tacke .

  5. Na koju Andjelu mislis?
    Usput, po mom misljenju, ako su neke recenice izbacene, trebalo bi onda novu misao poceti velikim pocetnim slovom, ali, videcemo sta kaze nastavnica..

  6. Koja je mnozina imenice “petak“? Danas sam citao u nekoj pesmi i pise “peci“, ali mi malo cudno zvuci… Ipak tu dolazi do gubljenja suglasnika kao a kod “ponedeljci“. Koje je resenje ove dileme?

  7. Da, ne dolazi do gubljenja suglasnika, jer bi se tada izgubilo znacenje. Pretpostavljam da je ovo jedan od izuzetaka.. 🙂

    • Divno ste se raspisali, sve pohvala!:) A sad da pokušamo da rešimo šta nas muči. Pre toga jedna molba za Stevana – piši SVA SLOVA jer su ti poruke potpuno ne razumljive, silno se namučim da pročitam tvoja mala, velika i nedostajuća slova!

      Dakle, znak kojim označavamo da smo, citirajući nekog, izostavili deo teksta jesu … ili (…). Ukoliko se izostavlja deo iz rečenice npr. On je dolazio (:::) svakog drugog petka na časove, normalno je da ćemo staviti malo slovo, jer nastavljamo istu misao. Ukoliko izostavljamo deo teksta, a pri tome počinjemo od sasvim nove rečenice, stavljamo veliko slovo npr. „Film, kao umetnost, još nije shvatio svoj pravi smisao, svoje stvarne mogućnosti…One se nalaze u njegovoj jedinstvenoj moći da izrazi ono što je čarobno, čudesno, natprirodno.“ Anđela B. je u svom rešenju pravopisne vežbe odlično razumela tekst, pa je samim tim dobro i uradila tj. stavila velika slova iza (…) osim u rečenici u kojoj se pominje časopis „Svet fizike“. Tu je Anđela S. bolje osetila da se, zapravo, nastavlja ista misao. U svakom slučaju, baš kao što sam vam rekla i prošli put – stvar je u pažljivom čitanju i razumevanju pročitanog.
      Odlično ste istakli problem! Bravo!

      Što se tiče množine od imenice „petak“, u jezičkim priručnicima, kao po pravilu, nikad nema ono što vas stvarno zanima, pa je tako i ovaj put! Ono što mogu sad da vam kažem jeste da bi množina mogla biti „petkovi“ ili „petci“ (baš kao što je pravilno bitka – bitci i bici). Premda ne vidim razlog zašto bismo pravili množinu, ali, svejedno, problem mora biti rešen, pa ću nastojati da vam pribavim odgovor od bogova jezika sa Filološkog fakulteta!:)

  8. Hvala puno.Sto se tice pravopisnih gresaka ja se izvinjavam jer na telefonu imam samo alfabet.A sto se tice pitanja samo sam se zacudio sto nekad posle (…) ima a nekad ne tacka ali sad sam shvatio.

  9. Poštovana nastavnice,

    Da li da prilikom pisanja upravnog govora na čijem se kraju nalazi tačka pišemo tačku u ili van upravnog govora? Da li ćete priznavati oba načina na pravopisnoj vežbi?

  10. Na jednom sajtu za vežbanje pravopisa našla sam da je tačno:Studentski Trg i auto-put.Mi smo na času rekli da je pravilno:Studentski trg i autoput.Ko je u pravu?Ovo pitanje,svakako ne bih postavila da nije u pitanju popularan sajt čiji se tekstovi o pravopisu pojavljuju na mnogim drugim sajtovima 🙂 .

  11. Nastavnice, imam jedno jedno pitanje za ono što ste rekli da možemo da pišemo i bici i bitci. Naime, mi smo u staroj školi radili da kada pišemo „bitka“ u dativu i lokativu, moguće su sledeće mogućnosti: bici i bitki. Šta je sa ovim bitci? Pitam zato što postoji više takvih reči koje se mogu dvojako pisati.

    Takođe, po raznim tekstovima sam nalazila da se piše Zvezdaš, Zvezdašica,… ali mislim da bi to trebalo pisati malim početnim slovom, isto kao i četnici, bar sam tako našla u mom pravopisu (a imam jedan jednini pravopis). Zanima me šta je ispravno. 🙂

  12. I da, zaboravila sam još jednu stvar… Anđela S. i Anđela B. su različito pisale Ajnštajnova teorija. Kako se to pravilno piše?

  13. Evo ovako: po novom pravopisu Studentski tgr, auto-put (rešenja koje je davao i stari pravopis); zvezdaš i zvezdašica mali slovom; kada je bitka u pitanju, tačno je ovo što je Anastasija navela – bici i bitki, BITCI je nepravilno. Ako mislimo na Teoriju relativiteta (dakle, ne na bilo koju teoriju) pisaćemo velikim slovom; ukoliko u tekstu i dalje pominjemo istu teoriju pišemo Ajnštajnova Teorija. Mislim da je to pitanje postavila i Sofija:)

  14. Hvala Vam,bas me je zacudilo kako da na toliko mesta da nadjem iste greske (plus to sto se ne radi o komplikovanim stvarima) 🙂 .

  15. Poštovana nastavnice,
    Molim Vas za pomoć pri razrešavanju jedne dileme. U mnogim knjigama, kao i na mnogim sajtovima, piše da pre i posle “i“ nikada ne ide zarez. Na mnogim sajtovima i u mnogim knjigama, opet, piše da ima izuzetaka. Neko je čak napisao da je svejedno. Ja mislim da može da ide u nekim slučajevima, kao recimo:
    – Ja sam, naravno, i dalje na staroj adresi.
    – Želela bih da se zahvalim svim prisutnima i, razume se, svima koji su želeli da budu prisutni.
    Uzgred, izvinjavam se što je moje korisnično ime napisano malim slovom i što je “7a“ spojeno, ali nije moglo drugačije, sajt ne dozvoljava.
    Hvala unapred. 🙂

  16. Evo ovako, kada su u pitanju izrazi kojima se izražava lični stav kao npr. istina, doduše, naime, uostalom, razume se (izrazi koje si i navela u primeru), obavezno se odvajaju zarezima čak i onda kada nakon njih dolazi veznik I. Takođe, kod veznika I postoji i izuzetak: kad želimo posebno da istaknemo završni član u rečenici (pri nabrajanju) možemo staviti zarez ispred I: Promenila si veru, običaje, način života, i izgled čak.

    Dakle, kao i uvek, postoje odstupanja i nijedno pravilo nije tako isključivo kao što to, na prvi pogled, izgleda.

    Što se korisničkog imena tiče ona prosto ne podležu pravopisnim pravilima – pogledaj moju mejl adresu!:) Lepo je biti pismen, čak vrlo lepo, ali u nekim slučajevima moramo pokazati fleksibilnost. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s