Da sam pisac…

writterŠta znači biti pisac? Koje su to zanimljive teme o kojima treba pisati? Gde pisac nalazi inspiraciju? Ovo su pitanja na koja su učenici sedmog razreda pokušali da pronađu odgvore u svojim domaćim zadacima.

Da sam pisac

Svaki mladi čovek razmišlja o tome čime će se baviti u budućnosti. Nekad manje, nekad više, ali uvek jednako brižno. Mnogi, pa ni ja, nisu još uvek odlučili šta će biti njihov životni poziv. Jedna od mojih ideja bila je da postanem pisac. Pisao bih puno. Znam da to nije lako jer često nedostaje zanimiljivih tema i ono što  meni jeste, drugima, možda, nije uzbudljivo, a ja bih svakako želeo da moja dela budu svima prijatna za čitanje, baš onako kao što sam ja uživao dok sam čitao knjige Gradimira Stojkovića.

Sada mi se čini da bih pisao samo za tinejdžere. Primetio sam da ima puno lepih knjiga za decu i puno literature za odrasle. Međutim, stekao sam utisak da nema toliko lepih knjiga za one mog uzrasta. Zato bih se njima posvetio. Pisao bih romane raznih tema koje su važne kao što je drugarstvo, ali i romane i priče iz zamišljenog sveta. Moja dela ne bi imala tužan kraj zato što volim da se smejem i volim da drugi budu veseli. Uvek se rastužim dok čitam dela sa tužnim krajem i poželim da takav završetak izmenim. Verovatno biste videli i knjige zagonetnih priča na čijem omotu  piše da sam ja autor. Veoma volim da ih rešavam, ali mnogo više volim da ih smišljam, beležim  i onda ponudim drugima. Čini mi se da bih pisao i drame, jer volim predstave, a takođe dobro glumim. Komedije bi mi bile omiljena dela. Uvodio bih puno različitih likova sa svojim smešnim ponašanjem ili navikama. A onda bih uživao u pozorištu dok gledam publiku kako se glasno smeje i kako je zadovoljna posle predstave. Ranije, kad  sam bio mlađi, napisao sam nekoliko pesama. Odneo sam ih u školu i pokazao svom razrednom starešini. Ništa mi nije rekla, samo ih je zadržala. Možda joj se i nisu dopale, ne znam. Možda bi ona bila onaj čitalac kome se ni moje knjige ne bi dopale.

Iako, priznajem, baš i ne volim da čitam, pisanje je moj hobi. Uživam dok pišem i to me opušta. Ako jednog dana to i postanem, nadam se da će moja dela  biti poznata i čitana.  Tada bih bio veoma srećan jer bi to značilo da su se čitaocima svidela.

Aleksa Višnjic 7b

Da sam pisac…

Pisac je velika ličnost — ličnost koju obični ljudi sa poštovanjem izgovaraju. On slika rečima naše okruženje, vidi šta ne vidi mnogo ljudi. On zna da nam kaže šta „pričaju” breza i hrast, šta „misli” zeka o orlu, o čemu nam pričaju talasi mora, kako stari sat priča istoriju doma, kada je reka „tužna”, šta tate i mame misle o deci, šta deca žele i sanjaju… Pisac sve zna, zna da nam ulepša život, da nas pobudi da maštamo, da lepo mislimo o sadašnjosti i budućnosti…

Da sam pisac sedela bih u jednoj velikoj sobi, sa mnogo knjiga poređanih na policama. Čitala bih knjige i kroz te bele potoke papira širila bih svoje znanje o običajima i ljudima, o njihovom životu, o patnjama i stradanjima, shvatanjima i idealima, o zečićima, lisici sa dugim repom, umiljatim mačkama, o belim i crnim psima i njihovoj vernosti, pejzažima prirode… Sve te knjige čitala bih da naučim kako se piše. Zatim bih isplanirala vreme, šetajući posmatrala prirodu, ljude i životinje da bolje shvatim sklop prirode. Potom bih dugo razmišljala kako da tu sliku pretočim rečima u priču.

Mene naročito oduševljavaju pripovedači. Najviše bih pisala kratke priče i pripovetke, posvećene deci da im razvijam maštu, razmišljanje, da ih uvodim u lavirinte okruženja i da ih upućujem na lepo. Mnogo bih zbirki napisala sa naslovima: „ Javor i breza” , „Simon i cveće” , „Dečak Leo i golub” , „Vidak priča sa talasima mora” , „Razgovor Radovana i Morave” itd. Kroz priče slala bih poruke ljudima: da čuvaju biljke, cveće, životinje, reke i da se druže. Trudila bih se da što lepše pišem sa dosta epiteta, poređenja i stilskih izraza, sa životnim pojedinostima. Dosta pažnje bih posvetila karakteru ljudi, porocima i njihovim odnosima i tako učila čitaoce da neguju šta je lepo u prirodi i društvu.

Ako se odlučim jednoga dana da budem pisac, onda ću da usmerim svoje interesovanje u tom pravcu. Ali, znam da pisanje zahteva mnogo strpljenja, rada i sposobnosti. Često se uplašim, kada pročitam koliko su truda pisci ulagali da bi postali poznati u svetu. Veliki pisac, Maksim Gorki, četrdeset puta je prepravljao rečenicu, kako bi postala pravi književni biser.

Ipak, meni ostaje da maštam, o danu kada ću postati pisac, o danu kada ću imati dosta zbirki i pripovedaka i o danu kada ću najlepše posvetiti svojoj mami.

Danica Kilibarda 7a

Matematička gimnazija

Advertisements

2 thoughts on “Da sam pisac…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s