Prvi razred razmišlja…

thinkerOvo su samo neki od sastava koje su napisali učenici prvog razreda. Biće ih još ako budu vredni da ih pošalju!:)

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, a ko umnožava znanje, umnožava muke

Od dolaska na svet, neprestano nas sustiču nove informacije, koje tamo neki mali ljudi u našim glavama treba da obrade i shvate.

Ljudi se, među sobom, između ostalog, razlikuju po svom kapacitetu znanja. Neko je stvoren da pamti, neko da računa, neko da zaključuje, a neko je stvoren za umetnost. Za svaku od tih veština potrebna je određena količina znanja. Naše znanje se konstantno i neprestano povećava i to se može pokazati na primeru fudbalske lopte. Vazduh unutar lopte čini naše znanje, a površina kože kojom se ta lopta treba prekriti čini naše neznanje ili bar ono što znamo da ne znamo. Zato, povećanjem našeg znanja, tj. povećanjem zapremine vazduha unutar lopte, povečava se i naše neznanje, odnosno površina lopte. Povećanjem našeg neznanja, proširuje nam se želja da saznamo ono što ne znamo i mi težimo da to neznanje popunimo. Ljudi sa manjim stepenom obrazovanja lakše će postati žrtve manipulacije, dok će ljudi sa više sa znanja promisliti i videti šta je najbolje za njih. Zato čovek sa više znanja, bar na prvi pogled, izgleda kao da mora da utroši više truda u neku odluku. On se bavi tim problemima u životu, on želi da sazna, više se muči oko povećanja stepena svog znaja. Sama čežnja za novim informacijama donosi probleme. Kada dostignemo određeni nivo znanja, odnosno kada popunimo onu rupu u znanju koja nas je mučila, naše neznanje se opet povećava i mi nastavljamo taj proces i dalje. Taj proces se, nažalost, može završiti samo smrću, jer život implicira beskrajnu potražnju znanja.

Smatram da sa povećanjem znanja, čovek kao da ulazi u živi pesak. Što više želi da zna, tj. što se više opire u pesku, to ga više pesak uvlači. Izgleda, kao da odatle nema spasa, ali znanje je jedino blago koje je nemoguće oduzeti, pa bi ga, po mom mišljenju, bez obzira na sve, trebalo proširivati.

Nikola Sadovek, Id

JER GDE JE MNOGO MUDROSTI, MNOGO JE I BRIGE, A KO UMNOŽAVA ZNANjE UMNOŽAVA I MUKU

Ljudi oduvek teže znanju, novim otkrićima i dostignućima. Još ljudi starog veka su težili da spoznaju suštinu postojanja, osnov života i uopšte materiju od koje je sve satkano. Polako, otkrivajući i rešavajući pitanja koja su se nizala, čovek je zalazio sve dublje i shvatao koliko ustvari ne zna.
Čuveni grčki filozof Sokrat je rekao da zna da ništa ne zna. I da li je uopšte moguće dostići taj stadijum kada možemo reći da znamo sve ili da znamo dosta? U srži čoveka je da bude radoznao, da istražuje, ali u svemu tome vrlo lako možemo sebi napraviti medveđu uslugu. Biblijski citat iz naslova me je naveo na razmišljanje. Da li je zaista vrlina biti mudar? Na osnovu mog dosadašnjeg iskustva mogao bih reći i da mi je drago što mogu da razlučim stvari na isravan način, ali sam toliko puta video da je mnogo lakše ne razmišljati. Postoji aforizam koji kaže „Blago onom ko rano poludi, pa mu život prođe u radosti i veselju“. Često je zaista tako, mnogo puta je lakše primiti neku informaciju i ne razmišljati o njoj, jer u tom razmišljanju se možemo izgubiti. Međutim, čovekom koji ne razmišlja mnogo je lakše manipulisati, jednostavno ga je ubediti u ono što nam odgovara. Možda je ovaj citat iz Biblije upravo služio jačanju crkvenog uticaja nad narodom. Interesantno je da sva ova zapitanost proizilazi baš iz tog razmišljanja koje po Bibliji stvara muku. Na neki način to jeste tačno. Jednostavan primer jeste i to da što se pre pomirimo sa nekim događajem ili odlukom bude nam lakše. Mi često razmišljamo da li su naši postupci ispravni, da li su odluke prave i baš u takvim trenucima bi nam bilo mnogo lakše kada bi prosto prešli preko toga. Mudrost zapravo nije znanje, mudrost je ono sa čim se rađamo, mada mnogi kažu da se mudrost stiče sa iskustvom.
Na kraju i dalje postoji dilema šta je bolje.Razmišljati, biti mudar ili, sa druge strane, prihvatiti sve kako jeste, bez pitanja da li je tako dobro ili nije. Verujem da je u nekim situacijama zaista bolje biti takav, ali ipak rizikovaću da se prepustim mukama i trudiću se da sakupim što više znanja, informacija i na taj način postanem bolji čovek jer verujem da se jedino tako mogu razlikovati od drugih.

Aleksandar Savić, Id

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je i brige,a ko umnožava znanje umnožava muku

Da li je to stvarno istina ili samo jedan njen deo?  Da li je to laž? Na ova pitanja, kao i na mnoga druga, odgovor zavisi od osobe, od njenog razumevanja sveta. Pre svega treba da se pitamo da li je mudrost isto što i znanje? Šta je to znanje, a šta je to mudrost?
Za mene znanje i mudrost predstavljaju dva različita pojma. Naše znanje predstavlja sve što znamo o ovom svetu, informacije koje smo sakupili. Mudrost predstavlja našu sposobnost da razumemo svet oko sebe, a posebno sami sebe i da na osnovu toga donosimo naše zaključe, da sami stvorimo informaciju.
Zbog toga nam ovaj citat drugačije opisuje znanje i mudrost. Mudrost dovodi u vezu sa brigom, a znanje sa mukom. Naučen čovek, čovek koji mnogo toga zna, ne mora biti mudar, a mudar čovek ipak sam po sebi mora što-šta da zna.
Veza između znanja i muke postoji oduvek. Znanje nam može razjasniti svet, proširiti vidike. Nažalost, kada magla nestane, kada se tamni pojas oko naših očiju skine, ono što vidimo ne budu samo dobre stvari. I kad saznamo da u svetu postoje stvari koje nas mogu ugroziti, povrediti mi se tih stvari plašimo. Kao što, recimo, mnoge ljude muči strah od paukova. Bojimo se stvorenja koje nikad nismo videli, koje nas nikad nije ugrozilo. Misli se da postoji veza između našeg nerazumnog straha od paukova i saznanja do kojeg su naši preci došli. Pošto su neke vrste paukova otrovne ,njihov ujed izazivao je strašan bol, pa i smrt. To su naši preci na težak način saznali. Iz njihovog saznanja rodio se strah,strah prema paucima. Taj strah i dan-danas muči mnoge ljude čim vide pauka. Ipak, jedno od najtežih saznanja,koje dovodi do najvećeg straha, najveće muke, jeste saznanje da su svi ljudi smrtni. Tako na primeru u “Epu o Gilgamešu” glavni junak,Gilgameš, prvi put saznanje za njegovu smrtnost kroz smrt njegovog najboljeg prijatelja i brata Enkidua. To saznanje u njemu izaziva ogroman strah, ogromnu muku. Junak postaje bled, pogružen, samo školjka onoga što je nekad bio. Sama neizbežnost smrti izaziva najjači strah. Kako pobeći ,kako se zaštititi od nečeg što je neizbežno? To pitanje podsvesno muči svakog ko sazna za svoju smrtnost. Dok ljudi koji to ne znaju nikad ne brinu o tome, a ipak su smrtni kao i svi ostali. I oni na kraju umiru, ali bez ikakvog straha. Kako bi i mogli da se plaše nečeg što ne osećaju niti znaju da postoji. Da li to znači da je bolje živeti u neznanju, staviti sebi povez na oči i čekati da se nešto desi? Nije. Čovek koji zna da je smrtan, zna da treba da provede svoj život na najbolji način. On vrednuje svoj život, a samim tim i život ljudi koji su mu bliski. Tako nas i naš strah od paukova čini opreznijim, a samim tim smanjuje šansu da nas ubode smrtonosan pauk. Tačno je da se sa takvim saznanjem  ceo život strahujemo kad vidimo pauka, ali ipak manje su šanse da nas zadesi još veća muka , da nas otrovan pauk ujede. Čak i ako nam novo saznanje zadaje nove muke, rešava se gorih muka koje su mogle da nas zadese. Da li onda možemo reći da su muke koje uzrokuje znanje loše?Ako one nisu loše, da li su to starno muke?
Veza između mudrosti i briga je isto toliko bliska.Mudrost i briga uvek dolaze u paru. Mudar čovek je obrazriv u svojim postupcima, to jest brinu ga njegovu postupci i kako će oni uticati na druge kao i kako će postupci drugih uticati na njega. To radi iz brige da ne pogreši. Svaki mudar čovek bi trebalo da zna da su ljudi grešni,to jest da nisu savršeni.Prema tome on mora imati brige kad se nekom poveri, kad sa nekim deli muke. Ipak, trebao bi da zna i da se nijedan čovek ne može sam boriti sa svojim problemima, sa svojim mukama. Treba se nekome poveriti, sa nekim podeliti teret. I tu nastaje polemika. Da li verovati osobi znajući da može da tvoje poverenje izda ili pokušati sam nositi svoj teret. Ipak, onaj ko ne brine o svojim postupcima često se na kraju susreće sa neželjenim posledicama. Mudar čovek treba da se brine o mnogim stvarima, ali zauzvrat na kraju mu se retko šta loše desi. Jer je on svojom brigom sprečio sam sebe ,koliko je mogao, od pravljenja greška.
Ispostavi se da su znanje i mudrost donekle slični. Oba se ponašaju kao mač sa dve oštrice koje, kada koristiš ujedno, posečeš sebe i odbraniš se od neprijatelja. Da li vredi koristiti takav mač zavisi od osobe. Ja verujem da vredi.

Nikola Ristić, Ie

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je i brige, a ko umnožava znanje umnožava muku
Ljudi već vekovima postavljaju pitanje: ,,Da li nam je život teži ukoliko posedujemo veliko znanje, ili je lakši?“Svako se barem jednom u životu to zapitao. Niste li i vi? Zanimljivo je to da oni koji mnogo znaju govore da bi im bilo lakše da nisu stekli toliko znanje, a oni kojima je u životu teško govore da bi im bilo bolje da su učili. Šta je istina? Možemo li jednostavno reći da su jedni u pravu, a da drugi greše? Može li se, barem jednom u životu, desiti da nešto bude ili crno ili belo?
Ne… Ni ovaj put nije tako jednostavno. Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor na ovo pitanje, već samo mišljenja različitih ljudi. Tako da mogu sada izneti svoje viđenje ove teme, koje će možda biti isto kao vaše, a možda ne. Svi smo mi različiti te tako imamo i različita mišljenja i shvatanje sveta oko nas. To nikako ne sme biti uzrok nesuglasica ili netrpeljivosti među ljudima. Ali, kada bih sada počela da pričam o različitosti među ljudima, potrošila bih mnogo vremena.
Dakle, da li nam je život teži ukoliko posedujemo mnogo znanja? Morala bih donekle da se složim sa ovom pretpostavkom. Što više znamo postajemo mudriji, a što smo mudriji lakše razumemo život. Kad kažem ,,život“ mislim na ono za šta bi nam bilo mnogo lakše da nikada nismo shvatili u potpunosti. Bilo bi nam mnogo lakše da nikad ne saznamo neke tajne ovog sveta, ovakav kakav je, da ne možemo da shvatimo šta je ljudima stvarno u srcu, da verujemo u svakojake bajke kojima nas obasipaju, ne sluteći šta im je zaista u mislima, da budemo uvereni u to da su svi ljudi dobri, da nas vole i da je sve baš onakvo kako treba da bude.Ukoliko smo mudri i svesni sveta oko sebe ništa od ovoga nam ne može zatvarati oči. Uvidećemo sva nedela i sve patnje koje prolaze pokraj nas, što će u nama probuditi tugu, bes, sažaljenje, gnev i saznanje da smo nemoćni da išta učinimo. Svakako bi nam bilo lakše da živimo u uverenju da svuda cvetaju ruže. Ipak, nije sve tako jednostavno…
Da nije bilo znanja, pronalazaka, učenih ljudi i neverovatnih ideja ja sada ne bih mogla da kucam ovaj sastav na računaru, sedeći u udobnoj stolici. Jedino na čemu bih mogla da pišem jeste zid pećine, ali sigurno se ne bih ni bila u stanju da se upustim u razmišljanje na ovu temu zato što bi moje misli bile usmerene samo ka tome kako da zadovoljim svoje elementarne potrebe. Uverena sam u to da niko od nas ne bi želeo da je čovek ostao zaglavljen negde između životinje i današnjeg čoveka.On se razvijao tako što je novim saznanjima donosio zaključke, pa pomoću njih opet učio nešto novo…i tako u krug, sve do današnjih dana. Zamislite da sada svi ljudi kažu:,,Ja neću ništa da učim, ne treba mi znanje zato što će mi ovako život biti lakši.“ i da stvarno to i učine.Ne bi bilo novih naučnih dostignuća, novih izuma, čovečanstvo bi prestalo da se razvija, jednostavno bi se skamenilo kao gipsana figura i tako ostalo zauvek.
Tu je, naravno, i ono ,,znanje je moć“. Ukoliko mislimo da je ceo svet dobar i da je sve savršeno nećemo očekivati nevolje koje možda slede, a kada nas one zadese nepripremljene, mala je verovatnoća da ćemo znati kako da se izborimo sa njima. I na kraju, zar vas ne privlači da otkrijete sva čuda ove naše planete? A što više otkrivate to će vam se nova pitanja sama nametati. Tako umnožavate svoje znanje, stičete mudrost, a da niste ni svesni toga, a sve može da potekne iz jednog običnog pitanja.
I posle svega što je rečeno možete li zaključiti šta je tačno? Ja ne mogu.U stvari obe tvrdnje su istovremenio i tačne i pogrešne, na vama je da odlučite šta ćete činiti. Da li ćete izabrati lakši put i jednostavno zatvoriti oči pred svime što se dešava, što je sasvim u redu ukoliko smatrate da nećete moći da podnesete ono što bi ste videli kada biste otvorili oči, ili ćete rizikovati, saznavati, boriti se i možda pred sebe staviti bezbroj briga. Kao što rekoh, to je vaša odluka, samo je potrebno da razmislite pre nego što je donesete.
Ivana Stojiljković Ie

 

Jer gde je mnogo mudrosti,mnogo je i brige a ko umnožava znanje umnožava muku

Ovaj citat je preuzet iz Starog zaveta. Mnogi se sa ovim ne bi složili i prvo pitanje koje se nameće je odakle jedan ovakav citat u knjizi kao što je Biblija. Zar ljudi nisu oduvek težili znanju i zar to nije nešto najvrednije što možemo da steknemo, nešto što nam niko ne može oduzeti? Ali šta su zapravo mudri ljudi pradavnih vremena ovim hteli da nam kažu?
Ako se malo osvrnemo oko sebe videćemo bezbroj primera koji nam kažu da su oni bili u pravu.
Zahvaljujući znanju i napretku ljudi danas je dostupno mnogo toga što nam olakšava život i čini ga lepšim. Ali da li je baš sve tako jednostavno? Krenimo prvo od onoga sa čime se susrećemo svakodnevno.
Zamislite da ne postoji nijedna fabrika na svetu. Kako bi tada izgledao naš život? To znači da ne bi postojalo mnogo uređaja i aparata bez kojih mi ne možemo, ne bi postojali automobili, kompjuteri,…
Industrijska revolucija i razvoj prvih fabrika počeli su u drugoj polovini 18. veka. U tom periodu to je donelo dosta olakšica, mnogi poslovi su bili lakši, a ljudima se pružila prilika da dobiju novo radno mesto. Ali šta nam zapravo danas donosi industrija. Mnoge fabrike su izgrađene na mestima gde je nekada bilo plodno zemljište kome je uništena prvobitna namena, a zagađuju se i okolna zemljišta i reke izduvnim gasovima i otpadnim vodama. Ne treba zaboraviti da pijaću vodu dobijamo upravo iz reka. Izgradnjom fabrika ljudi su sa jedne strane sebi olakšali život, ali su sa druge strane poremetili prirodni balans i napravili sebi druge probleme. Zato je danas jedan od najvećih zadataka da se ponovo povrati i uspostavi ravnoteža koja je decenijama narušavana.
U poslednje vreme sve više su zastupljene društvene mreže. One nam mogu biti korisne jer pomoću njih možemo komunicirati sa ljudima iz različitih krajeva sveta, ali po nekada nismo ni svesni na kakve zloupotrebe sve možemo naići.
Pored društvenih mreža u svetu je sve više zastupljena zloupotreba svojih ili tuđih znanja da bi se ostvario neki cilj ili materijalna dobit.
To se ogleda i kroz istoriju. U istoriji su često u ratovima pobeđivale dobra strategija i mudrost vojskovođe, a ne brojnost vojske. To je nekome bilo ostvarenje ciljeva ,dok je drugima samo donosilo nesreću. U svrhe ratovanja zloupotrebljen je i izum Alfreda Nobela. On je 1867. godine izumeo dinamit. Njegova prvobitna namena bila je da olakša posao rudarima, ali kasnije je otkriveno da se od njega mogu praviti bombe koje se koriste u ratne svrhe.
Pored svega ovoga imamo i primer iz Drugog svetskog rata u oblasti medicine. Doktor Josef Mengele nazvan i Anđeo smrti bio je jedan od najboljih studena svoje generacije sa vrlo visokim ocenama, ali da bi dalje napredovao u karijeri i ostvario svoje ambicije vršio je brutalne eksperimente nad živim ljudima, pa čak i nad decom. Po nekim podacima u nemačkom logoru Aušvic zahvaljujući njemu poginulo je više od 400 000 ljudi.
Znanje je ono za čim čovek oduvek teži i što je više otkrivao neke oblasti shvatio je koliko u stvari ne zna, tako da se budila sve veća želja da se to neistraženo otkrije. Ta naša želja i potreba za saznanjima je upravo ono što nas odvaja od životinja i čini savršenim bićima. Ali nikako ne smemo dozvoliti da naše želje,potrebe i ambicije progutaju i nas same i postanu važnije od svega, čak i od ljudskog života. Zato možemo reći da je znanje mač sa dve oštrice i može biti korisno samo ako ga poseduju ljudi koji znaju na pravi način da ga upotrebe.

Jovana Janković Ie

One thought on “Prvi razred razmišlja…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s