Istraživački zadaci za tumačenje romana „Pop Ćira i pop Spira“

Pop Ćira i pop Spira šetaju šorom (ilustracija iz originalnog izdanja)

Pop Ćira i pop Spira šetaju šorom (ilustracija iz originalnog izdanja)

Stevan Sremac je jedan od najboljih pisaca srpskog realizma (XIX vek). Neka od najčuvenijih dela ovog pisca su: „Zona Zamfirova“, „Ivkova slava“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Iz knjiga starostavnih“. Zbog humora i živopisnih likova mnoga Sremčeva dela su i ekranizovana. „Pop Ćira i pop Spira“ je najbolji i najobimniji Sremčev roman. Objavljen je 1898. Evo istraživačkih zadataka koji će ti pomoći da se pripremiš za aktivan rad na času.

1. Kakva je kompozicija romana?

2. Kakvo je pripovedanje u romanu: hronološko ili retrospektivno?

3. Ko pripoveda u romanu?

4. Šta je opisano u uvodnim poglavljima romana?

5. Pokušaj da odrediš mesto i vreme radnje u romanu. Razmisli zbog čega pisac nije imenovao mesto u koje je smestio radnju svog romana. Kakav umetnički efekat time želi da postigne?

6. Izdvojte glavne likove u romanu i zapiši njihova imena u školsku svesku.

7. Popovi opisani u Sremčevom romanu gotovo su identični, građeni po principu paralelizma po sličnosti: halapljivi su i gramzivi, mada, dobrodušni i mirni. Ipak, nešto ih razlikuje, nešto što pisac, ne bez ironije, naziva „formalnom jabukom razdora“. Šta je to?

8. Podseti se price o načinu na koji je pop Spira dobio crveni pojas. Ko priča tu zanimljivu priču? Razmisli zašto se Sremac opredelio da prenošenje anegdote o crvenom pojasu poveri baš određenom liku iz romana.

9. Na prvi pogled čini se da je razlika u crkvenom položaju jedina razlika koja postoji među popovima. Gde je, međutim, moguće uočiti još razlika između ove dve porodice? Uoči ih, istakni ili zapiši u školsku svesku.

10. Koji događaj unosi potpunu pometnju u život dve popovske porodice?

11. Koja od devojaka osvaja srce pridošlice i na koji način?

12. Uporedite dve ljubavne priče opisane u romanu. Kako se te ljubavi odvijaju, gde su začete i kakav je njihov epilog?

13. Razmisli na koji te književni lik koji smo obrađivali u prvom polugodištu podseća Melanija, a na koji Jula? Na čemu se zasniva ta sličnost?

14. Koji ti se lik iz romana “Pop Ćira i pop Spira” najviše dopao i zašto?

15. Razmisli zbog čega bi ovaj roman preporučila/preporučio nekome da pročita. Napiši na blogu svoju preporuku u dve ili tri rečenice.

26 thoughts on “Istraživački zadaci za tumačenje romana „Pop Ćira i pop Spira“

  1. Roman pop ,,Ćira i pop Spira“ obiluje divnim opisima sela i atmosfere u selu,humorom i dobrom radnjom.Likovi su upečatljivi i sam način na koji pisac pripoveda je upecatljiv,kao da se nama,u tom trenutku obraca.Roman sadrži puno tema za razmisljanje,diskutovanje i analiziranje.Svima bih od srca preporucila da procitaju ovaj roman.🙂

  2. Prepiručila bih ovaj roman najpre jer je prepun humora, a humor definitivno ostavlja najjači utisak na citaoce (bar je na mene zasigurno ostavio). Dopada mi se jer nas pisac u romanu tera da stvorimo sliku onoga sto čitamo,da zamislimo kako to sve izgleda. Meni se ovaj roman jako dopao i zaista bih volela kada bi mogli da odgledamo i predstavu!🙂

  3. Roman ,,Pop Ćira i pop Spira“ veoma mi se svideo ne toliko zbog radnje, već zbog odličnih opisa i smešnih likova. Svađa između popadija prikazana je veoma komično, a popovi su prikazani kao normalni ljudi koje vole i da popiju i porazgovaraju, tako su priblizeni čitaocu (čitaocima). Roman je veoma zanimljiv, pročitajte obavezno!🙂

  4. Ovo je jedan veoma lep roman, iz koga mozemo da naucimo mnogo toga o zivotu I obicajima u proslosti. Takodje sadrzi dosta smesnih dogadjaja I zato ga je zabavno citati. Preporucio bih svima da ga procitaju.

  5. Po mom misljenju, dobra strana je humor pisca i nacin obracanja Stevana Sremca citaocu. Ali mislim da je previse “razvukao“ tok radnje, to se nadomescije brojnim opisima. Ja licno vise volim direktan pristup toku radnje, ali to je stvar licnog ukusa. I Damjane I CITAMO OBAVEZNO!!

  6. Po mom misljenju, dobra strana je humor pisca i nacin obracanja Stevana Sremca citaocu. Ali mislim da je previse “razvukao“ tok radnje, to se nadomescije brojnim opisima. Ja licno vise volim direktan pristup toku radnje, ali to je stvar licnog ukusa. I Damjane I CITAMO OBAVEZNO!!!!

  7. Mislim da je pripovedanje retrospektivno posto se par puta vraca unazad na primer kada prvi put uvodi Sacu kao lika. Ali nisam siguran, moze li neko da mi kaze da li je hronoloski ili retrospektivan i da mi objasni zasto.

  8. Ovaj roman me je odusevio zbog velikog broja opisa i ne izostavjlanja podataka iako to ume malo da dosadi. Humor je takodje jedna od glavnih odlika ovog romana, takodje svidelo mi se to sto kroz celu knjigu pisac prica sa citaocem ali bih rekao da bi ovaj roman moga biti mnogo interesantniji deci mojih godina(ovo govorim u svoje ime tako da ne znam sta drugi misle) da je napisan sa vise radnje a manje opisa iako su ponekad opisi oni koji ulepsavaju knjigu a ne radnja. ja ipak volim vise da slobodno zamisljam kako je nesto izgledalo a ne da mi neko namece svoje misljenje. Ali kada se sve prednosti i mane ovog knjizevnog dela sagledaju ono je veoma interesantno, preporucio bi ovaj roman svim ljudima koji vole da citaju knjige jer onaj koji ne voli da cita knjige ce doci do 40. strane i reci „ova knjiga je dosadna“ a nece stici da uvide svu lepotu ovog knjizevnog dela.

  9. Bravo za svaki vaš komentar!🙂 Razjasnite problem oko pripovedanja (hronološko i retrospektivno) i pazite kako pišete glagol BITI u 1. licu jednina aorista!

    Šta mislite, kakva je funkcija opisa koje biste najradije izbacili iz dela? Danas na času ste pominjali i piščeve komentare kojima vas savetuje da određena poglavlja slobodno preskočite ili vam je tim komentarima nešto razjašnjavao. Ivan i Katarina su imali sjajno zapažanje u vezi sa funkcijom tih komentara, možda ih podele i na blogu sa ostalima!🙂

  10. Jako mi se dopada ovaj roman, jer je pisac na humorističan način opisao život u jednom banatskom selu. Ima puno odličnih opisa pomocu kojih možemo zamisliti kako se nekada živelo. Lepoti ovog romana doprinose i stilske figure (personifikacije, poređenje i hiperbole) koje pisac često koristi. Preporučila bih ovaj roman svima, jer je zaista veoma zanimljiv i jedinstven.

  11. Meni su komentari ispod poglavlja bili zanimljivi, a i korisni zato sto tako povezujemo radnju koja ne ide uvek hronoloski, a to je takodje nacin pisceve komunikacije sa nama citaocima. Kako Stevan Sremac cesto u tekstu pretpostavlja nase zakljucke i utiske, ovo je jos jedan vid tog njegovog metoda.

  12. Ovaj roman ,pored toga sto iz njega mozemo da naucimo mnogo toga o tome kako se zivelo u proslosti, sadrzi i dosta humora i veoma lepih opisa. Preportucio bih ga svima!😀

  13. Ovaj roman se razlikuje od ostalih koje sam procitala po tome sto nam je pisac na jedinstven nacin priblizio likove, mesto, pa i samu radnju romana. Roman je prozet humorom i to je ono sto mi se posebno dopada. Iako je u nekim trenucima pisac zasao malo dalje u opisivanje, ni u jednom trenutku u tome nije preterao. Jedna od boljih lektira!🙂

  14. Recimo, primer za personifikaciju, kada stari sat u kuci popa Cire kaslje i kija i jos malo pa baca i slajm!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s