Rešeni istraživački zadaci u vezi sa „Božanstvenom komedijom“

Aleksa Lutrov je bio vredan, pa je rešio sve zadatke koje ste imali u vezi sa „Božanstvenom komedijom“. Njegovi odgovori vam mogu pomoći da se što bolje spremite za kontrolni. Ukoliko mislite da neki odgovor treba dopuniti, slobodno to uradite! 🙂

Prvo pevanje:

1. Kako počinje uvodno pevanje Danteovog “Pakla”?

“Na pola našeg životnoga puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori,
jer s ravne staze skrenuvši zaluta.”

Po tumačenju Platonove gozbe, ljudski vek traje 70 godina, pa je pola životnoga puta 35 godina, što znači da je početak Danteovog putovanja 1300 godina (1265 + 35=1300, malo matematike). Dante je grešan, duša mu je sanjiva, a mračna šuma je simbol grešnoga puta, neznanja i zablude.

2. Zašto je Dante odabrao 25. april 1300. godine za početak svog fantastičnog putovanja? Objasni simboliku tog trenutka.

To je datum kada je po srednjovekovnom predanju Bog stvorio svet, u proleće ali kada je Isus, razapet na krstu, iskupio svet.

3. Razmisli šta je moglo da izazove toliki potres u pesnikovom životu da mu “noga sa prave staze zaluta”?

Dante ne govori konkretno šta ga je skrenulo s pravoga puta, najverovatnije smrt njegove Beatriče zbog čega oseća i sanjivost duše što je simbol greha.

4. Opiši Danteova osećanja dok hoda mračnim, nepoznatim putem.

Dante je uplašen,obuzet crnim mislima,nemirnog srca, bez daha. Sunce koje vidi u daljini na vrhu brega vraća mu nadu, ali nakratko.

5. Pojava tri zveri dodatno pojačava osećaj nelagode kod pesnika. Koje životinje su u pitanju? Objasni njihovu simboliku? Poveži njihov simbolički smisao sa srednjovekovnim shvatanjem morala i vrline. Ko čoveku šalje iskušenja?

Pojavljuju se tri zveri na putu. Tri iskušenja. Panter simbol bluda, požude. Panteri i nije toliko opasan, i privlači ga i odbija. Druga zver na putu je lav, simbol oholosti, vlastoljublja i na kraju mršava vučica simbol pohlepe i koristoljublja. Čovek se u svom životnom veku stalno susreće sa iskušenjima. Da li će podleći tim iskušenjima zavisi od njegovih moralnih shvatanja i vrlina koje ga krase. Po srednjovekovnom shvatanju, sudbina duše posle smrti zavisi od čovekovog života na zemlji. U zavisnosti od zemaljskog života, moralnih shvatnja čoveka zavisi njegov položaj u zagrobnom svetu. Ukoliko je čovek moralno jak i odoleva iskušenjima, za njega ima nade.

6. Ko se pojavljuje i smiruje prestravljenog pesnika? Kako se ta senka predstavlja? Šta posebno ističe otkrivajući svoj identitet?

Iz teškog položaja pesnika smiruje neočekivani prijatelj, učitelj u pesništvu, čuveni pesnik Vergilije. Prvo govori o vremenu u kome je živeo a onda kaže:

“Bio sam pjesnik, stih moj slavu dade
Eneji, što iz trojskg  dođe grada
Ilion gordi pošto spaljen pade.

Ističe da je živeo i u vreme lažnih bogova. On je paganin zato i nije u raju, nije kršten i nalazi se u paklu ali u posebnom krugu limbu gde vlada večna tuga ali ne i muke..

7. Kako Dante reaguje na pojavu čuvenog pesnika? Zašto je toliko ushićen da ne krije divljenje i naziva ga učiteljem i uzorom?

Dante ga prepoznaje i ushićeno ga naziva “vrelom gde rečitosti ključa…” Postiđen je. Naziva ga svojim učiteljem jer je i sam lep stil usvojio iz njegovih remek-dela.

8. Koji je Danteov motiv da prihvati poziv čuvenog pesnika i da sa njim obiđe donji svet?
Radoznalost I želja da spreman stane pred vrata svetog Petra iza kojih se nalazi i njegova rano umrla draga Beatriče.

9. Da li će Vergilije biti Danteov putovođa do samih rajskih visina? Obrazloži odgovor.

Vergilije će biti Danteov vodič samo kroz Pakao i Čistilište, on predstavlja moć razuma uz čiju pomoć se dolazi do saznanja i duševnog preobražaja koje pesnik doživljava prolazeći kroz pakao i čistilište. Ali Vergilije  je bio mnogobožac, nije kršten, nije u svoje vreme spoznao Boga i ne može da prođe kroz vrata Raja. U Raju ga čeka Beatriče simbol uzvišene duhovne ljubavi.

Treće pevanje:

1. Šta je opisano u trećem pevanju?

U trećem pevanju je opisano predvorje pakla.

2. Kako izgleda predvorje pakla?

Prvo zlokoban natpis na ulazu, bezdan pun uzdaha, plača i jauka. Mračan iako je izvan granica pakla.

3. Kakav natpis stoji nad ulazom? Zašto je Bog stvorio pakao? Zašto nema mesta za nadu u paklu?

“…Tko uđe nek se kani svake nade.”
Opomena na vratima sažeto daje suštinu pakla čiji su stanovnici stvorenja bez nade, duše koje ništa ne može da uteši, kojima ništa ne moše da umanji muke niti da im promeni stanje.

4. Šta je to što Dante čuje, a šta vidi što mu uteruje strah u kosti?

Čuje buku, uzdisanje, plač i jauk, reči bola, uzvike gneva… Vidi kako bezvremene duše bez prestanka kruže poput peska kojeg vetar ustalasa, a ose i obadi ih ubadaju. U svoj toj trci i jurnjavi da što pre iskuse muke zemlja se pregrejal, para izletela , munja sevnula a Dantea je strah potpuno prožeo.

5. Ko su grešnici koji ispaštaju u predvorju pakla?

Neodlučni, neopredeljeni, plašljivci, slabići koji nisu postupili slavno… I pesnik ih prezire “O njima dosta: pogledaj i idi”.

6. Zašto te grešnike ne želi ni raj ni pakao? Koju ljudsku osobinu na posredan način Dante osuđuje?

Raj ih neće da ga ne bi nagrdili a nisu ni za dublje delove pakla jer bi grešnici koji su odbacili boga i pobunili se protiv osetili zadovoljstvo što su jednako kažnjeni i neodlučni. Dante na posredan način osuđuje duše ništavnih, neodlučnih, nekorisnih ljudi. Pokazuje prezir prema onima koji nisu pripadali nijednoj partiji, osuđuje moralnu mlitavost, bezvoljnost i ravnodušnost prema bitnim životnim i društvenim pitanjima.

7. Kakva je kazna namenjena za one koji su u predvorju? Objasni simboliku trčanja za barjakom (stegom ili zastavom).

Večni mrak, neprestana jurnjava, ose ih ubadaju i ostavljaju rane.

8. Koga Dante prepoznaje među grešnicima iz predvorja pakla?

Prepoznaje papu Celestina V koji se pokazao kao slabić, nije postupio slavno. Izabran je za papu ali odmah posle pet mesici prepušta vlast papi Bonaficiju VIII. Dante često sudi i svojim savremenicima.

9. Kako je opisan ulazak u prvi krug pakla? Iz koje književnosti Dante preuzima opis ulaska u donji svet? Razmisli zašto.

Rekom Aheront. To je paklena reka. Pominje je Homera i Vergilije. Ona nu svom toku ponire pa se misli da vodi u podzemni svet.

10. Zašto lađar iz podzemnog sveta, Heron, ne želi da preveze Dantea na drugu obalu?

Heron, lađar takođe iz poshomerskog doba, smatra da Dante treba da pronađe neku drugu luku iz koje bi ga odvezli neki “lakši čamci”. Misli na Čistilište
Prihvata da ga vozi čamcem pošto je to božja volja.

11. Kako izgledaju oni koje Heron prevozi na drugu obalu? Obrati pažnju kako na njihov fizički opis, tako i na njihovo emotivno stanje.

Heron prevoze mrtve, gole, umorne sene, blede, zubima cvokoću, svirepe reči izgovaraju, kunu Boga i očeve svoje, soj ljudski, seme i svoje začeće.  Plaču, suze se mešaju sa krvlju  na obrazima od uboda osa i kaplje na stopala gde se nalaze crvi koji ih grickaju. One koji zastaju Heron skuplja i tuče veslom. Među njima, Heron zna, nema dobrih duša.

12. Kroz Heronov govor Dante je saopštio gde će biti njegovo mesto u onostranom. Zašto Dante sebe vidi u tom delu svoje “komedije”?

U Čistilištu. Nije bezgrešan. Potrebno mu je čišćenje i preobražaj duše. Ali nade ima da se sretne sa Beatriče jednog dana.-

13. Zašto se Dante na kraju trećeg pevanja onesvestio?

Dante se onesvestio jer su mu sva čula bila zamorena. Utroba zemlje se zagrejala, para je počela da izbija, zemlja se potresla, munja sevnula i Dante se od svega uplašio i onesvestio.

Peto pevanje:

1. Ko se nalazi u drugom krugu pakla?

U drugom krugu se nalaze razvratnici, preljubnici.

2. Podseti se ko je čuvar drugog kruga pakla i kakva je njegova uloga.

Na ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minos (grčki kralj). On svakoj duši određuje mesto mučenja uvrćući svoj rep onoliko puta koliko treba grešnik da siđe u levak pakla. Duša se prvo ispoveda, čuje kaznu pa silazi.

3. Opiši atmosferu drugog kruga pakla – šta se čuje, a šta se vidi?

Gusta tama, ni zračak svetla, bučno je kao za vreme olujne bure, pakleni vihor ne prestaje da duva, nosi duše, muči ih, bije, vitla ih… Tu su grešnici “kojima želja razumom prevlada”

4. Kako su kažnjeni grešnici u drugom krugu? Šta simbolizuje vihor koji ih nosi?

Večno ih nosi, baca i njima vitla paklena oluja, vihor je simbol njihove ovozemaljske strasti.

5. Koje ličnosti iz drugog kruga prepoznaješ? U čemu se sastoji njihov greh? Razmisli da li su po tvom mišljenju svi jednako krivi. Čije te prisustvo najviše iznenadilo?

Slavni ljubavnici iz mita literature pa čak i Danteovi poznanici: Semiramida, Didona, Kleopatra, Jelena, Ahil, Paris, Tristan, (Paolo i Frančeska).

6. Zašto je Dante odabrao razvratnike i iz mitologije i iz istorije, ali i iz svog vremena?

Dante bira ovih sedam imena i još Paola i Frančesku. Ukupno devet. Bira žene od  davnina, Semiramida iz carstva Asiraca, Jelenu zahvljujući Homeru, Didonu zbog Vergilija, Kleopatru zbog Cezara…. Greh je prisustan od davnina. I u istoriji i u mitologiji i u savremenom dobu, zato uzima i ličnosti iz svog vremena i kao individuama posvećuje najveći deo ovog kruga i ne osuđuje ih  već sa njima saoseća.

7. Koji likovi posebno privlače Danteovu pažnju? Zašto baš oni? Pročitaj u tumačenjima epa ko su bili Paolo Malatesto i Frančeska di Rimini.

Paolo i Frančeska i njihova ljubav. Oni su i u paklenom vihoru nerazdvojni. Oni su njegovi savremenici. Umešali su se u istorijske i mitološke likove kao individue. Frančeska je iz porodice koja je vladala Ravenom a Paolo Riminijem. Frančeska se prva obraća Danteu iz pakla, ona se strasno zaljubila u svog devera Paola ali na kraju njen muž a Paolov brat ih ubija.

8. Kako Frančeska opisuje ljubav zbog koje ispašta u paklu? Šta je podstaklo i razbuktalo njihova osećanja? Koji je to trenutak kad im tela popustiše?Koje važne srednjovekovne stavove iščitavaš o moralnom dejstvu knjige i književnosti?

Zajedničko čitanje viteškog romana, uzajamni pogledi zbog njegovog sadržaja, žudnja i strepnja da ne odaju sopstvenu želju, i provala nezadržive strasti u poljupcu. Ova priča je svojom ljudskom toplinom za trenutak je osvetlila pakao Paolo plače dok Frančeska priča, a Dante pada u nesvest. Nisu se pokajali i zato su u paklu.

9.  Šta je to što posebno muči nesrećne ljubavnike u paklu?

I dalje ljubav koja ih ne napušta.

10. Dok priča, oseća li Frančeska krivicu i kajanje? Optužuje li nekog? Traži li razumevanje ili opravdanje? Zašto?

Frančeska ne oseća krivicu i kajanje, nikog ne otptužuje jer veruje u snagu svojih osećanja i svesna je svoje nemoći.

11. Uporedi Frančeskin prestup sa Semiramidinim. Koja od njih je počinila moralni prestup, a koje je samo ispoljila slabost?

Moralni prestup je počinila Semiramida, bila je u zakonom nedozvoljenoj ljubavi sa svojim sinom, a onda tu vezu ozakonila. A  svoju slabost iskazala Frančeska.

12. Gde će ispaštati ubica dvoje ljubavnika? Zašto?

U devetom krugu, kod Kaina, jer su tamo izdajice porodica.

13. Kako Dante reaguje na Frančeskinu priču? Zašto saoseća sa nesrećnim ljubavnicima?

Dante je potpuno obuzet njihovom tragičnom ljubavnom pričom da u trenutku misli da i sam umire.

14. Kao čovek srednjeg veka Dante osuđuje moralni prestup, kao preteče humanizma i renesanse on razume – u čemu se ogleda njegovo razumevanje za sudbinu Paola i Frančeske?

On jeste čovek srednjeg veka ali i preteča jednog modernog doba gde se u centru svega nalazi čovek sa svim svojim manama, vrlima, patnjama I grehovima, a ne Bog. On bez hrišćanskog moralizma govori o Frančeski.

15. Čuveni italijanski istoričar književnosti, Frančesko de Sanktis je rekao da je Frančeska di Rimini jedini lik koji će nadživeti “Božanstvenu komediju”. Razmisli otkud ovako smela tvrdnja.

Način na koji Frančeska otkriva svoj karakter, svoj lični doživljaj vlastite sudbine, oživlajvajući uspomenu na svoju grešnu ljubav nadživeće Božanstvenu komediju i biti uzor mnogim potonjim piscima kroz koje će da živi.

Trideset i treće pevanje:

1. Ko su grešnici koji borave u 9. krugu pakla?

U trideset i trećem pevanju, u drugom pojasu devetoga kruga nalaze se izdajnici otadžbine

2. Zašto se jedan deo 9. kruga zove Antenor, a drugi Tolomeu?

Antenor je bio mudri Trojanac i dobar govornik. Zalagao se da se Jelena vrati Grcima pa je zato verovatno proglašen izdajnikom domovine.

Drugi deo Tolomea, po Ptolomeju, liku iz Biblije koji je pozvao u goste Šimuna I njegova dva sina pa ih je posle gozbe ubio. Izdajnik gostiju, drugi pojas devetog kruga.

3. Ko su grof Ugolino i biskup Ruđeri?

Grof Ugolino je pripadao veoma moćnoj pizanskoj porodici. Italijanski gradovi bili su poprišta političkih borbi dveju stranaka gvelfa i gibelina. U jednom trenutku Ugolino je predao delove Pize drugim gradovima Firenci, Luki i Đenovii bio je spreman zarad svoje vlasti da pomaže gvelfima. Rudjeri je  bio vođa gibelina, pretvarao se da je Ugolinov prijatelj, oduzima mu vlast i zatvara ga sa dvojicom sinova i dvojicom unuka u kulu gde su svi poumirali od gladi.  Dante je Ugolina smatrao izdajnikom domovine I zato ga stavlja u pakao.

4. Kako izgledaju njihove paklene muke?

Dva zamrznuta grešnika. Jedan grize glavu drugome, izdajnici plaču ali se suze odmah smrzavaju još na izlasku iz očiju.

5. Kako je izgledalo Ugolinovo tamnovanje? Ko je sa njim zatočen?

Grofa Ugolina sa decom i unucima izdajom je zarobio arhiepiskop Ruđeri.. Zatvorio ih je u kulu i ubio glađu. Zato Ugolini večno grize glavu izdajnika. Prostor u kome su tamnovali bio je skučen, vreme je sporo odvicalo, bleda svetlost na trenutak obasja lica dece koja pate, dečje reči koje muče Ugolina, njegova nemoć da im pomogne, umiranje dece I Ugolinovo teturanje po njihovim leševima slika je njegovog tamnovanja.

6. Obrati pažnju na Ugolinovu reakciju kada shvati da su utamničeni bez hrane i vode. Zašto je njegov položaj dvostruko težak?

Kada je shvatio nije briznuo u plač već se skamenio. Zanemeo. Počinje nakon drugog dana da grize ruke svoje od jada. Jer su deca sa njim. On im je podario život a sada pred njim umiru.

7. Kako se ponašaju Ugolinovi sinovi kada i sami shvate težinu nevolje u kojoj su?

Plač dece-

8. Ugolino je svirepo kažnjen još za života. Objasni užas njegove zemaljske kazne.

Njegov zemaljski greh je u tome što je samovoljno stupio u odnose sa Lukom, gradom koji je bio u neprijateljstvu sa Ugolinovim zavičajem Pizom. Ali zbog njegovih patnji Dante ga sažaljeva i zatu mu u paklu daje ulogu Ruđerijevog mučitelja.

9. Čak i prema priči ovog grešnika Dante pokazuje razumevanje i samilost. Zašto?

Zbog njegovih stravičnih patnji.

10. Odlazeći od Ugolina Dante grad Pizu poredi sa Tebom. Objasni smisao tog poređenja imajući u vidu mitove koje poznaješ u vezi sa gradom Tebom.

Dante Pizu naziva Tebom jer je razdiru građanski sukobi, bratoubilački rat (Eteoklo, Polinik, Kreont. Setimo se Eshilova drama Sedmorica protiv Tebe i nastavak Sofoklova Antigona).

11. Kako izgledaju muke grešnika u Tolomeu?

Ovde izdajnici svojih prijatelja i gostiju leže u ledu na leđima. Njima je telo živo a duša ima je već mnogo godina u paklu. I onima koji su na zemlji živi duša je već u paklu a nad telom im vlada đavo.

12. Ko je fra Alberigo?

Fra Alberigo je fratar kojeg su rođaci uvredili ali je on prikrio mržnju i pozvao ih na gozbu. Kada ih je ugostio rekao je “Donesite voće”, a to je bio znak da ih njegovi ljudi noževima pobiju.. Zato je on poznat po “voću iz zlog vrta.

13. Šta je Dantea posebno začudilo u priči ovog grešnika?

Iznenadio se rekavši da nije čuo da je već umro. Duša mu je pre fizičke smrti u paklu.

14. Zašto ne želi da pomogne fra Alberigu?

U okruženju takvih zločin i patnji , Dante mije želeo da pomogne, jer upravo ta njegova grubost odgovara i u skladu je sa onim što je video.

15. Kao što je osudio Pizu, tako osuđuje i Đenovu. Objasni smisao prekornih reči koje Dante upućuje ovim gradovima, odnosno njihovim stanovnicima. Poveži te osude sa aktuelnom društveno-političkom stvarnošću zbog koje cela Italija ispašta.

Ovde Dante proklinje i Đenovu jer je sreo Branka d’Oria koji je ubio svog tasta i celu njegovu pratnju pozvavši ih na ručak.

I na kraju, koja skulptura je izabrana za ilustraciju ovog članka? Ko je izvajao? Kako je glasio njen prvobitni naziv, a kako se ona danas zove? Pronađi sliku austrijskog ekspresioniste istog naziva kao skulptura i oceni koje delo ti je lepše, snažnije, sugestivnije.

 

Skulptura Ogista Rodena, Poljubac.Nisam bio u Rodenov muzeju u Parizu, a bio sam pred Klimtovim Poljupcem. Licem u lice. I zato je Klimt u blagoj prednosti. Mada ni Rodenov Poljubac ne ostavlja me ravnodušnim zbog svoje snažne senzualnosti. O toj skulpturi pisao je i Rilke.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s