Neki od najuspešnijih zadataka trećeg pismenog…

2007_05_05ScottMcCloudleadOvo su samo neki od dobrih radova koje je prvi razred napisao za treći pismeni. Neki od tih radova su poslati na literarne konkurse (navijamo za njih! 🙂 ), neki su zaboravili da pošalju svoje radove, a neki su se potrudili da to učine na vreme! 🙂

Slika ljudske prirode u

Danteovoj „Božanstvenoj komediji“

Aleksa Lutorv Ie

Čitajući grčke mitove prvi put sam se susreo sa pričama iz podzemnog sveta. Zevsovom najmlađem bratu Hadu pripao je mračni svet nastanjen senkama. Priča koju volim je o Orfeju. Za razliku od Herkula i Odiseja, razlog njegovog silaska u pakao je ljubav. Želeo je da svoju Euridiku vrati u svet živih. Dirnuti njegovom poezijom, Had i Persefona dozvoljavaju njen odlazak, ali Orfej svojom radoznalošću krši obećanje dato Hadu i zauvek gubi Euridiku.

Svojim pričama i silaskom u pakao, Dante me je podsetio na Orfeja. Povod je isti – ljubav prema voljenoj ženi. I zaista, na tom putu spoznaje Boga, Dantea pokreće ljubav. Jer Beatriče predstavlja večni duh božanske ljubavi. Njegovo osećanje nemoći nakon njene smrti ga je i dovelo do mračne šume, greha, iskušenja. Dante se ne stidi svojih osećanja, niti ljubavi prema Beatriče i zato želi da se vidi sa njom. Ali na putu do vrata raja i susreta sa njom, ispričane su mnoge priče. Priče o grešnicima, njihovim mukama, kaznama, iskušenjima… Slabost čoveka, njegova nemoć, izdaja, ljubomora opominju nas sa svake stranice Pakla. Uplaši nas svaki osećaj sažaljenja ili razumevanja opisane patnje i bola. Da li treba potiskivati svoja osećanja? Da li sve možemo razumom kontrolisati? Teško. Razum se često izgubi u nitima naših ispreplitanih osećanja. I tu negde leži naša nemoć da istrajemo na pravom putu. Često se i mi, poput Dantea, nađemo izgubljeni u mračnoj šumi, obuzeti crnim mislima, uplašeni… Danteu je pomogao glas razuma, Vergilije. Ali da li se razum može izboriti sa našim osećanjima? Ne. I Dante to zna. Poznaje čoveka. On zato ne osuđuje sve grešnike koje sreće u paklu. Osuđuje one sitne duše ništavnih, neodlučnih, nevrednih ljudi. Osuđuje njihovu moralnu mlitavost, ravnodušnost. Njihov zemaljski život bio je bezvredan, uzaludan i zato oni sada uzaludno jure nekakav barjak koji je nemoguće uhvatiti.

S druge strane, Dante ne osuđuje strasnu ljubav i sudbinu Paola i Frančeske. Frančeskina priča Dantea ispunjava saučešćem i bolom. Tema takve ljubavi tek će biti opisivana u mnogim delima. Dante tu pokazuje svoju skrivenu, ali snažnu okrenutost prema čoveku i razumevanju čovekovih postupaka. O takvom čoveku pisaće se u vremenim posle Dantea, u Bokačovim pričama, Petrarkinim pesmama. Dante takođe razume i ljubav prema porodici, prijatelju, deci. I zato izdaju vrednosti koje oni nose nemilosrdno osuđuje. Toplina Danteovih osećanja, koja u pojedinim trenucima pokuzuje, kao da osvetle mračni pakao pun jauka. I takva osećanja treba negovati.

Treba biti hrabar. Nekada izdati razum i dozvoliti osećanjima da nas vode. Uvek postoji nada. Postoji izlaz. Dante je u mračnoj šumi video zrak sunca. Neka nam obasja prave staze u životu.

Sloboda 

Igor Zec Ic

            Sloboda. Veličanstven pojam. Savršen u svojoj jednostavnosti. U zadnje vreme, isuviše zanemaren.

Sloboda u svojoj najosnovnijoj formi, ona koja implicira da neko nije rob, takođe je i najvažnija od svih. Sada se ona uzima zdravo za gotovo, ali se za nju nekada borilo i umiralo. Zbog nje su podizane bune i ustanci, zbog nje su se dešavali državni udari i revolucije. Pogledati gore i ne videti nikog iznad sebe, biti sam svoj gospodar − zbog tog uzvišenog osećaja se ginulo, a i ja bih, da ga nemam. Sadašnje društvo, koliko god ono bilo iskvareno, održava nam iluziju slobode. Slobode koja se polako oduzima, ali je tu. I ne mislim na to da mi postajemo robovi svoje potrebe za materijalnim, što je verovatno istina, ne, ja mislim na slobodu govora, slobodu kretanja. Čak i sada, nagoveštaji našeg robijanja postoje: granice, porezi, pa čak i škole u koje smo prisiljeni da idemo da bi bili produktivni članovi društva. Sa druge strane, kada bi svi bili slobodni, istinski slobodni, kada ne bi postojao nijedan vid hijerarhije, nastao bi haos, u svojoj primarnoj, iskrenoj necivilizovanoj formi.

Iskreno, mislim da je apsolutna sloboda nešto čemu ljudi ne treba da teže. Ljudska svest nije i verovatno nikada neće biti na nivou na kojem će neko otići na posao ili počistiti ulice ako nije na to primoran. Infrastruktura sveta bi se raspala. Cena apsolutne slobode je prevelika, tako da sam ja sa ovom više nego zadovoljan.

 

Slika ljudske prirode u Danteovoj „Božanstvenoj komediji“

Srđan Marković Id

 

Kada sam trebao da počnem da čitam Danteovu „Božanstvenu komediju“ naslušao sam se priča starijih đaka koji su govorili da je delo teško i nerazumljivo, te je samim tim njegovo čitanje gubljenje vremena, pa nisam bio baš srećan što moram da ga pročitam. Ipak, nakon samo par sati potpuno sam o ovom delu promenio mišljenje.

Kroz „Komediju“ se u mnogome mogu sagledati stavovi jednog pravog srednjovekovnog Italijana. Dante za svog putovođu bira, po njegovom mišljenju, ikonu umetnosti uopšte. On bira Vergilija, italijanskog Homera, kao nekog ko Italijane vodi u nepoznato, vodi ih u novi svet i avanture, na šta je ovaj narod od njega i navikao, te je Dante već u prvim redovima „Komedije“ najavio nešto što niko nikad nije napisao.

U predvorje pakla Dante smešta one za koje možemo reći da „niti smrde niti mirišu“. Tu se nalazi i jedan od nekadašnjih poglavara crkve. On se nalazi na ovom strašnom mestu zato što je odbio papski položaj. Dante je ovaj potez osudio zato što je biti papa u to vreme smatrano darom od Boga, najbliže mesto Njemu na kome živi čovek može da se nađe. U to vreme su se za položaj pape borili, čak i ubijali, a neko je taj položaj odbio, pa je samim tim odbio i Boga i od njega pobegao. To je za srednjovekovnog čoveka, koji za Boga diše, prosto neshvatljivo.

Zalazeći dalje u pakao naš putnik sreće mnoge koji nesvesno greše, između ostalih i ljubavnike koji nisu mogli da se odupru vrtlogu strasti. Iz kovitlaca Dante izdvaja dvoje, Frančesku i Paola, kao one koji su poznati običnom Italijanu. Njihov put ka večnim mukama i paklu počeo je jednog sasvim običnog dana kad su njih dvoje čitali knjigu o Lanselotu i vitezovima Okruglog stola. Dugo vremena je prošlo u mirnom čitanju, a onda je naišao deo kada vitez treba da poljubi devojku i tog trenutka oboje su je osetili – ta čežnja, ta strast, to je nešto čemu nijedan čovek ne može da se odupre. Oni su znali da greše, ali su takođe znali i da im nema spasa. Svesno ili ne, od prodavca knjige kupili su dve karte za pakao u jednom smeru.

Mnogo dublje u paklu Dante nailazi na prizor od koga bi se i onima koji misle da su na ovom svetu videli sve vrtelo u glavi. Naši putnici su posmatrali kako jedan čovek jede glavu drugog. Možda je i to, po mišljenju srednjovekovnog čoveka, blaga kazna za ono što su uradili. Onaj koji se „gostio“ bio je grof Ugolino. On je u to nestabilno vreme prepuno ratova izdao jednu stranu i priklonio se drugoj. Izdaja je nezamisliv greh. Od saveznika vam zavisi glava i njemu ste je s punim poverenjem dali na čuvanje, a on je izigrao vaše poverenje zbog novca. To je nešto što ni oni na čiju je stranu izdajnik prešao ne cene jer su i oni svesni da neko uvek može da ponudi više. Onaj koji je bio „gozba“ uradio je nešto još gore. On je grofa Ugolina i njegovu nedužnu decu i unuke zaključao da umru od gladi. Deca i unuci su umirali pred izdajnikovim očima. To je nešto najstrašnije što živom čoveku može da se dogodi, a on ne može ništa da uradi. Biskup Ruđeri se poneo onako kako se ni zver bez razuma ne bi ponela.

Kad sam završio sa čitanjem, kao da sam se probudio iz transa. Vratio sam se sa puta zajedno sa Danteom. Ovo delo je ostavilo jak utisak na mene iz jednog prostog razloga – koga još ne zanima šta je van ovoga sveta?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s