Posle kosovskog mita, okrećemo se epskoj biografiji Marka Kraljevića…

005Na proteklim časovima bavili smo se kosovskim mitom: onim što je u njemu istorijsko, ali mnogo više onim što je u njemu legendarno, odnosno što je deo epske tradicije, što je ispevao narodni pevač izražavajući tako sve ono što narod misli i oseća o Kosovskom boju i kosovskim junacima.

Na narednim časovima bavićemo se našim najvećim epskim junakom – Markom Kraljevićem. Naš zadatak biće da se upoznamo sa istorijskim činjenicama u vezi sa poreklom ovog junaka, pokušaćemo da pronađemo odgovore kako je Marko postao najveći južnoslovenski epski junak, „serbski Herkules“, kako ga je Vuk nazvao, podsetićemo se i nekih pesama o Marku koje upotpunjuju njegovu epsku biografiju, pročitaćemo i pesmu „Smrt Marka Kraljevića“, a posebno ćemo analizirati pesmu „Marko pije uz ramazan vino“.

Da bismo se što bolje pripremili za rad, evo istraživačkih zadataka koji će nam pomoći da se pripremimo za uvodni čas:

1. Podseti se šta znaš o Markovom poreklu. Imaj na umu pesme koje smo do sada čitali.

2. Kakav je Markov odnos prema ocu, a kakav prema majci?

3. Koje epske pesme smo izdvojili kao uvod u Markovu epsku biografiju? Zašto?

4. Odlomak o Kosovskom boju iz „Žitija despota Stefana Lazarevića“ koje je napisao Konstantin Filozof bio nam je važan kada smo tumačili pesmu „Uroš i Mrnjavčevići“. Pročitaj odlomak iz tog žitija (Čitanka) koji opisuje Marka Kraljevića. Smatra se da je jedna rečenica iz tog odlomka bila ključna u građenje Markovog epskog lika. Izdvoj tu rečenicu i protumači je.

5. Pokušaj na osnovu onoga što si do sada čitala/čitao o Marku Kraljeviću da opišeš tog junaka (izgled, epski atributi (konj, oružje), osobine…). Možda će ti u prisećanju pomoći zapis o Marku Kraljeviću iz Vukovog Srpskog rječnika:

„Nikakoga Srbina nema koji ne zna za ime Marka Kraljevića. Ja ću ovde naznačiti o njemu ono što se u pjesmama slabo nalazi, nego se pripovjeda. Pripovjeda se da je Marko bio mnogo jači od ostalijeh sadašnjijeh a jamačno i ondašnjijeh ljudi (…) Ja sam u detinjstvu gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gde je Marko namolovan kako jednom rukom matoroga vola drži za rep preko ramena i nosi na leđima idući upravo (…) Za njegova Šarca jedni pripovjedaju da mu ga je poklonila nekaka vila, a jedni opet da ga je kupio u nekakijeh kiridžija: prije Šarca vele da je mijenjao mnogo konja, pa ga nijedan nije mogao nositi; kad u nekakijeh kiridžija vidi šareno gubavo muško ždrijebe, učini mu se da će od njega dobar konj biti, i uzme ga za rep da omahne oko sebe kao što je ostale konje ogledao, ali se ono ne dadne ni s mjesta pomaći; onda ga kupi u kiridžija, izliječi ga od gube i nauči vino piti“. (Navedeno prema: Antologija narodnih junačkih pesama, Vojislav Đurić, SKZ, Beograd, 1992, str. 51)

6. O smrti ovog velikog epskog junaka ispredane su legende i pevane su pesme. Pesmu „Smrt Marka Kraljevića“ pročitaj ovde http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vkaradzic-pesme_II.html#_Toc494261519. Dok čitaš pesmu, posebno obrati pažnju:

– ko je uzročnik Markove smrti

– na koji način Marko saznaje da je nakon 300 godina došao kraj njegovim lutanjima i junačkim podvizima

– šta radi sa njegovim epskim atributima i zašto

– gde je Marko sahranjen, zašto mu je grob ostao neobeležen

O Mrakovoj smrti pisao je i Vuk u Srpskom rječniku:

„Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovjeda: jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takvom boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovjeda se da je to bilo u jednoj bari blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu. Treći kažu da je u takvome boju toliko ljudi izginulo da sup o krvi poplivali konji i ljudi, pa Marko ona pružio ruke k nebu i rekao: „Bože, što ću ja sad?“ Na to se bog smilovao i nekakijem čudnijem načinom prenio i njega i Šarca u nekaku pećinu, u kojoj i sad obojica žive: on, zabodavši svoju sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet na svijet izaći. Jedni govore da je on u tu pećinu pobjegao kad je prvi put video pušku i pošavši da je ogleda  (…) probio iz nje sam sebi dlan, pa onda rekao: „Sad ne pomaže junaštvo, jer najgora rđa može ubiti najboljeg junaka“.(Navedeno prema: Antologija narodnih junačkih pesama, Vojislav Đurić, SKZ, Beograd, 1992, str. 51)

7. Ko je, pored Marka, najvažniji junak naše epike? Pokušajte da ih uporediš. Razmisli koliko pesama znaš koje su posvećene jednom, a koliko drugom velikom junaku. Kako tumačiš primetnu prednost koju narodna epika daje Marku bar kada je broj pesama u pitanju?

 

Ovo su istraživački zadaci važni za pesmu „Marko pije uz ramazan vino“ koju ćeš pronaći u Čitanci:

1. Šta je ramazan?

2. Pronađi i podvuci stihove koji govore o tome šta je turski sultan zabranio za vreme ramazana. Koju stilsku figuru prepoznaješ u tim stihovima i koja je zabrana najvažnija od navedenih?

3. Kako se Marko Kraljević odnosi prema sultanovoj zabrani?

4. Prve dve scene u pesmi su statične – opis koji nas uvodi u samu srž radnje (zaplet), a to je treća scena. Opiši je.

5. Kako Marko dočekuje čauše? Uporedite taj doček sa dočekom čauša u pesmi „Uroš i Mrnjavčevići“ i objasnite razliku.

6. Kako se Marko pojavlju caru na divanu?

7. Podvuci reči kojima turski car i Marko Kraljević oslovljavaju jedan drugoga. Šta to govori o njihovom odnosu?

8. Kako Marko odgovara sultanu? Pronađi prkos, humor i ironiju u njegovim odgovorima.

9. Šta Marka čini dostojanstvenim čak i u vazalastvu?

10. Objasni obrt nastao u sultanovom ponašanju na kraju pesme.

11. Pokušaj da objasniš stav naroda prema tlačitelju iskazan ovom pesmom. Razmisli o funkciji nasilnog nametanja običaja i zakona – kakavu emociju u potlačenom budi ta vrsta nasilja?

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s