Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje Dositejevog „Pisma Haralampiju“

Crkva Svetog Spiridona u Trstu

Crkva Svetog Spiridona u Trstu

U sredu, 2. oktobra obrađivaćemo Dositejevo čuveno „Pismo Haralampiju“. Da biste se što bolje pripremili za odgovaranje, evo par istraživačkih zadataka i dodatak za one koji žele bolju ocenu. Tekst „Pisma“ pročitajte iz Čitanke.

 

1. „Pismo Haralampiju“ je pismo koje Dositej upućuje svom prijatelju, parohu crkve Svetog Spiridona u Trstu, Haralampiju Mamuli. Šta je, po tvom mišljenju, neobično u ovom pismu? U potrazi za mogućim rešenjem razmisli na koji način bi ti sastavila/sastavio pismo prijatelju.

2.  Za „Pismo Haralampiju“ se kaže da je prosvetiteljski MANIFEST. Pronađi u rečniku stranih reči i izraza značenje reči MANIFEST i poveži je sa značenjem i značajem Dositejevog pisma.

3. Dositejeva namera je da štampa knjigu „Sovjeti zdravoga razuma“. Pronađi na internetu o kakvoj knjizi je reč i informiši se šta je sadržina te knjige. Šta je prosvetiteljsko u samom naslovu knjige? Pripremi se da obrazložiš svoj odgovor.

4. Zbog čega je Dositeju potrebna Haralampijeva pomoć da odštama „Sovjete zdravog razuma“?

5. Kako Dositej, kao prosvećeni čovek, argumentuje svoju nameru da knjigu štampa na narodu razumljivom jeziku? Kome je ta knjiga, prevashodno, namenjene? Kakvu korist sam Dositej očekuje od mukotrpnog posla sastavljanja i štampanja „Sovjeta zdravoga razuma“? Da li su „Sovjeti zdravog razuma“ originalno delo?

6. Kakav je njegov odnos prema tadašnjem književnom jeziku Srba? Potkrepi tvrdnje argumentima iz teksta.

7. Za razliku od Vuka, koji je smatrao da je narodni jezik ogledalo „narodnog duha“, Dositej ima racionalan odnos prema narodnom jeziku, odnosno njegovom uvođenju u književnost. Koji su to racionalni, na razumu zasnovani razlozi? Šta Dositej očekuje od uvođenja narodnog jezika u književnost?

8. Pronađi u tekstu argumente koji potvrđuju da se Dositeje, kao pravi prosvetitelj, zalaže za versku toleranciju. Kakvu ulogu, pri tome, daje maternjem jeziku? Zašto pravi razliku između jezika i vere?

9. Analiziraj jezik Dositejevog pisma. Pronađi u njemu one reči ili izraze koji potvrđuju da Dositej nije pisao čistim narodnim jezikom. Razmisli o razlozima zbog kojih Dositej, suprotno Vuku, ne piše na čistom narodnom jeziku. Uoči raskorak koji postoji između njegovih ideja i njegovog jezika.

10. Ako želiš da znaš više ili da dobiješ bolju ocenu, pročitaj odlomak iz „Sovjeta zdravoga razuma“ („Ne kaj se dobro čineći“). Pronađi u odlomku prosvetiteljske ideje i pokušaj da ih povežeš sa onim što smo čitali o Dositejevom životu i radu. Posebno obrati pažnju na deo u kome se Dositej zalaže za obrazovanje devojčica.          NE KAJ SE…

4 thoughts on “Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje Dositejevog „Pisma Haralampiju“

  1. Da li Vam odgovore mozemo napisati na blogu, posto u sredu 2c nema cas, ili cemo ih odradjivati samo na casu?

  2. Znam da nemate čas, poslala sam poruku na FB onima iz odeljenja koji su mi FB prijatelji.🙂 Zamoli ih da tebi i ostalima proslede tu poruku jer ona uključuje i neke pozorišne planove. Što se tiče odgovora, možeš ih slobodno postaviti na blog, pa ćemo ih u ponedeljak na času komentarisati – samo ćeš usmeno dopuniti svoj odgovor kad si se već potrudila, što će svakako biti nagrađeno!🙂

  3. Istrazivacki zadaci za citanje i tumacenje Dositejevog “Pisma Haralampiju”:
    1. Kada pisemo pisma prijateljima uglavnom se raspitujemo o njihovom zivotu. Medjutim, Dositej ni jednom nije postavio slicno pitanje Haralampiju.
    2. Manifest (lat. Manifestus = ocit, jasan, ocevidan)
    1) Proglas koji vlada upucuje narodu o nekom vaznom pitanju, da bi iznela, objasnila ili opravdala svoje drzanje i postupke.
    2) Pismeno saopstenje politicke stranke, knjizevne grupe, pojedinca ili organizacija u kojem oni iznose svoja shvatanja, predloge itd.
    Dositej otvoreno i jasno izlaze svoja misljenja i shvatanja o srpskom jeziku i obrazovanju. Zalaze se za narodni jezik, prosvecenost i versku trpeljivost.
    3. “Sovjeti zdravoga razuma” sadrze pet poglavlja, tri iz etike (o ljubavi, vrlini i poroku) i dva autobiografski zasnovana eseja. Ova knjga je nastavak kritike srpskog narodnog i crkvenog zivota sa prosvetiteljske pozicije. Za Dositeja pisanje ima svoju vaspitnu vrednost u sirenju prosvetiteljskih ideja. U naslovu knjige rec ‘razum’ ima prosvetiteljsko znacenje, jer se za vreme prosvecenosti razum smatra ‘pokretackom snagom’.
    4. Dositeju je potrebna Haralampijeva pomoc zato sto se tipografu mora platiti za stampanje knjige, jer on nije spreman da je uzme na svoj trosak. Ovo je prva knjiga stampana na srpskom prostom(narodnom) jeziku, i tipograf ne zna kako ce biti primljena.
    5. Knjigu stampa na narodnom jeziku kako bi je mogli razumeti “svi srpski sinovi i kceri”, namenjena je prevashodno najprostijem narodu a i svakome ko zna citati srpski jezik. On ne ocekuje nikakvu licnu korist od stampanja, osim sto je kako on kaze ”slataka uteha” nadati se da ce njegovo ime biti pamceno. Ova knjiga, iako ju je on napisao, predstavlja zbir svih mudrih misli sto je naucio iz francuskih, nemackih i italijanskih knjiga.
    6. Dositej smatra da nema koristi od jezika koji u celom narodu od deset hiljada ljudi, jedva jedan covek zna i razume, i taj je cak “tudj materi mojej i sestram”.
    7. Dositej kaze da: “…opsti,prosti jezik svi znaju, i na njemu svi koji samo znaju citati mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljsati i narave ukrasiti.” Uvodjenjem narodnog jezika u knjizevnost Dositej narod pokusava nauciti prosvetiteljskim idejama.
    8. “Moja ce knjiga biti za svakoga koji razumeva nas jezik i ko s cistim i pravim srcem zeli um svoj prosvetiti I narave poboljsati. Necu nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u danasnjem veku prosvestenom.”
    Maternjem jeziku daje ulogu i sposobnost da skuplja i objedinjuje ljude, bez obzira koje su vere.
    10. “No kad bi se samo za volju zidarima zidalo, ne bi krivo bilo promisliti i rasuditi, da i štampari usta imaju koja ištu jesti; da je već dosta toga staranja za goge i magoge, za kule i klisure, i da bi već vreme bilo poproraspitati se, što čine brat naš Razum i sestra Pamet? Ne bi li se i za njih što dobro moglo sazidati? I koji su njihovi zidari? ” –Zalaze se za obrazovanje i tako podstice ljude da imaju svoje kriticko misljenje.
    ” Zidanje zvonara i tornjeva služi na ukrašenje jednog mesta, sela ili ti grada; a zdravi nam razum kaže, da za ono najpre starati se dolikuje, što je na veću potrebu i polzu društva, pa posle ovoga, za ono što je na ukrašenje crkve, sela ili ti grada”- Dositej insistira na zdravom razumu.
    “…Najpre ćemo sazidati dve komotne i krasne škole; jednu za mušku decu, a drugu za devojke…Nek se ne uzda jedan narod nikad doveka, k prosvećenju razuma doći, u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju…u žene dobro vaspitane i prosvećene, duh i srce nimalo ne razlikuje od muškoga i herojskoga.”- Dositej se zalaze za ravnopravnost kao prosvetitelj. Gradjanska jednakost je jedna od najvaznijih vrednosti prosvetiteljstva.

  4. Helena Miljković:

    1. „Pismo Haralampiju“ je pismo koje Dositej upućuje svom prijatelju, parohu crkve Svetog Spiridona u Trstu, Haralampiju Mamuli. Šta je, po tvom mišljenju, neobično u ovom pismu? U potrazi za mogućim rešenjem razmisli na koji način bi ti sastavila /sastavio pismo prijatelju.

    Dositej piše svom prijatelju pismo koje je prosvetiteljski manifest, ono ne sadrži elemente iz privatnog života Dositeja već govori o njegovim potrebama za razvijenje školstva kod Srba. I da želi da štampa knjigu za koju nema novca. Ovo pismo uz male korekcije može se poslati bilo kome, ko bi mogao da mu pomogne u štampanju knjige. Način na koji bi ti sastavila pismo prijatelju od kog tražim pomoć bi verovatno bio napisan na sličan način, sa objašnjenjem mojih razloga za to što činim.

    2. Za „Pismo Haralampiju“ se kaže da je prosvetiteljski MANIFEST. Pronađi u rečniku stranih reči i izraza značenje reči MANIFEST i poveži je sa značenjem i značajem Dositejevog pisma.

    Manifest je svečani pismeni proglas ili saopštenje nekog pokreta, grupe ili pojedinca sa izlaganjem svojih stavova, programa, predloga i odluka. Dositej u pismu piše svom prijatelju njegov prosvetiteljski program i zalaganje za uvođenje srpskog narodnog jezika u knjige. On mu saopštava da ima nameru da štampa knjigu i zalaže se za široko narodno prosvećenje u evropskom duhu.

    3. Dositejeva namera je da štampa knjigu „Sovjeti zdravoga razuma“. Pronađi na internetu o kakvoj knjizi je reč i informiši se šta je sadržina te knjige. Šta je prosvetiteljsko u samom naslovu knjige? Pripremi se da obrazložiš svoj odgovor.

    Ovo je filozofsko delo D. Obradovica objavljeno u Lajpcigu 1784. god. „Sovjeti zdravoga razuma“ sadrže pet poglavlja i to: tri traktata iz etike o ljubavi, vrlini i poroku, i dva autobiografska eseja u kojima je izneo podatke o svom književnom radu. Ovo delo sadrži i izabrane savete umnih ljudi prevedenih sa raznih jezika. Knjiga predstavlja kritiku srpskog narodnog i crkvenog života sa prosvetiteljske pozicije.

    4. Zbog čega je Dositeju potrebna Haralampijeva pomoć da odštampa „Sovjete zdravog razuma “?

    Štamparija nije očekivala da će prodaja knjige pokriti troškove štampanja, pa Dositej moli da dobročinitelji srpskog naroda pošalju koji dukat tipografu, a štamparija će štampati onoliko knjiga koliko novca bude prikupljeno. Dositej nije očekivao nikakvu novčanu nadoknadu za njegovu knjigu. On u pismu kaže: „ Meni će preko mere plaćeno biti kad ko god od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: „Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večna mu pamet!“. Pismo je bilo i poziv da se predplati na knjigu i pomogne njeno štampanje.

    5. Kako Dositej, kao prosvećeni čovek, argumentuje svoju nameru da knjigu štampa na narodu razumljivom jeziku? Kome je ta knjiga, prevashodno, namenjene? Kakvu korist sam Dositej očekuje od mukotrpnog posla sastavljanja i štampanja „Sovjeta zdravoga razuma“? Da li su „Sovjeti zdravog razuma“ originalno delo?

    Dositej kaže da ljudima treba približiti nauku i da je to mnogo jednostavnije ako je „na prostom dijalektu pisano“. Knjiga je namenjena običnom neukom svetu. Dositej neočekuje nikakvu materijalnu korist, već priznanje od njegovog naroda. „Sovjeti zdravog razuma“ nije originalno delo jer sadrži savete umnih ljudi prevedenih sa raznih jezika.

    6. Kakav je njegov odnos prema tadašnjem književnom jeziku Srba? Potkrepi tvrdnje argumentima iz teksta.

    On odbacuje optužbe da će se stari jezik zaboraviti, i govori da: „Francuzi i Italijani se nisu bojali da će latinski jezik propasti ako oni počnu na svoji jezici pisati, kako i nije propao. Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu svegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan po dan u bolje sastojanije privoditi.“

    7. Za razliku od Vuka, koji je smatrao da je narodni jezik ogledalo „narodnog duha“, Dositej ima racionalan odnos prema narodnom jeziku, odnosno njegovom uvođenju u književnost. Koji su to racionalni, na razumu zasnovani razlozi? Šta Dositej očekuje od uvođenja narodnog jezika u književnost?

    On srpski narodni jezik koristi kao sredstvo da ga prosti “seljani i čobani“ mogu razumeti, da se prosveta i učenost lakše i brže širi. Dositej očekuje da se razum prosveti, srce poboljša i narav ukrasi. Nema veliki broj ljudi sretstava da se opismeni za književni jezik i biće lakše njihovo podučavanje ako se koristi narodni jezik.

    8. Pronađi u tekstu argumente koji potvrđuju da se Dositeje, kao pravi prosvetitelj, zalaže za versku toleranciju. Kakvu ulogu, pri tome, daje maternjem jeziku? Zašto pravi razliku između jezika i vere?

    Dositej kaže: „Neću nimalo gledati ko je koga zakona i vere niti se to gleda u današnjem veku prosveštenom. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. Nijedan zakon ne veli: čini zlo i budi neprevedan, no, naprotiv, svi, što i je gođ, od strane božije nalažu i zapovedaju nikom nikakva zla netvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu“. On je uvideo da od Dunava do Andrijatičeskoga mora živi jedan narod, koji jednim jezikom govori. Taj narod nije iste veroispovesti ali govori istim jezikom.

    9. Analiziraj jezik Dositejevog pisma. Pronađi u njemu one reči ili izraze koji potvrđuju da Dositej nije pisao čistim narodnim jezikom. Razmisli o razlozima zbog kojih Dositej, suprotno Vuku, ne piše na čistom narodnom jeziku. Uoči raskorak koji postoji između njegovih ideja i njegovog jezika.

    Razlozi zbog kojih Dositej ne piše na čistom narodnom jeziku su jer je on rođen na teritoriji Rumunije, a školovao se u Haleu. Za razliku od njega Vuk Stefanović Karadjić je rođen i školovao se na teritoriji Srbije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s