Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje „Života i priključenija“

Manastir Hopovo, Fruška gora

Manastir Hopovo, Fruška gora

Evo nekoliko pitanja koja će vam pomoći da što bolje razumete odlomak iz Dositejeve autobiografije. Ova pitanja su ujedno i smernice za ono što možete očekivati na predstojećem kontrolnom!

1. Koje je knjige Dositej, kao dečak, najviše voleo da čita? Šta ga je u tim knjigama najviše privlačilo?

2. Koji je „junak“ iz stare srpske srednjovekovne književnosti Dosteju mogao biti dečački uzor?

3. Kako Dositej opisuje svoj susret sa monasima manastira Hopovo? Obratite pažnju na njegova osećanja i dečački doživljaj jedne nepoznate sredine o kojoj je do tada samo čitao.

4. Šta mu je u liku igumana Teodora posebno ulilo poverenje?

5. Kako iguman raguje kada shvati da Dositej ume da čita? Šta te najviše začudilo u igumanovom pitanju? Objasni zašto.

6. Na koji način je Dositej na svojoj koži osetio opasnost od nerazumevanja pročitanog odnosno od čitanja knjiga koje nisu primerene dečačkom uzrastu?

7. Kako iguman reaguje na Dositejevu želju da se posveti, a kako to komentariše manastirska bratija? Kako doživljavaš (procenjuješ) njihove komentare?

8. Kako Dositej sa vremenske distance opisuje tu svoju ideju? Uočite stilsku figuru koja dominira Dositejevim rečima kada se podseća svojih dečačkih snova.

9. Zbog čega iguman Teodor savetuje Dositeja da napusti manastir i krene put nauke? Kako on opisuje manastirski život? Objasni zašto njegovi saveti imaju naročitu vrednost i važnost?

10. Kako iguman opisuje Dositeju put nauke i učenja – šta ga očekuje na putu, a šta na cilju?

11. Kako bi okarakterisali lik igumana Teodora?

12. Koje pouke Dositej želi da prenese ovom epizodom iz svog života? Izdvoj one iskazane u duhu prosvećenosti i one u duhu sentimentalizma.

 

 

One thought on “Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje „Života i priključenija“

  1. Milica Rakić poslala je svoje odgovre na zadatke koje je dobila njena grupa. Pogledajte Miličine odgovore i razmislite na koji način biste ih dopunili.

    1. Pisci u Sterijino vreme su morali da paze na svoje zvanje. Polozaj kod Srba je bio takav, da kad bi se neko bavio samo pisanjem a ne i svojim zvanjem on bi uskoro „umro od gladi“. Ljudi su u to vreme cenili knjige samo onih ljudi koji su imali dobro ime u narodu, i malo su se obazirali na sam sadrzaj knjiga.

    2. U Molijerevom i Plautonovom delu tvrdice idalje ostaju tvrdice, ostaju sa svojim novcem, dok Kir Janja gubi sve i postaje svestan svojih postupaka.

    3. Sterija je zeleo da napise komediju koja bi ljude zainteresovala i nasmejala, a ako bi neko gledao pazljivije i „nauku zivljena pridodala“. Sterija je uspeo da zainteresuje ljude jer je izdao drugo izdanje knjige i kako on kaze: „Delo ovo imalo je sreću takvo blagoslovenije kod čitatelja mojih naći, da se ne samo svi egzemplari, koji su izvan prenumeracije ostali, u pravom smislu reci razgrabili, no da su jošt sa svih strana ljubitelji dotle s pismama navaljivali, dok im nisam obećao „Tvrdicu“ po drugi put na svet izdati.“

    4. Cincari cu romanski narod, po poreklu Iliri ili Tracani, koji zivi na Balkanskom poluostrvu. Zive pretezno u Grckoj, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. Vecinom su pravoslavne vere i po zanimanju su stocari, trgovci i zanatlije. Glavna karakteristika Cincara je neodredjenost.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s