„Na Liparu“: „Veče“ i „Ponoć“

djura-jaksicSredinom 60-ih godina XIX veka Đura Jakšić sve manje piše poeziju. Delom zbog životnih nedaća koje su ga snašle, a delom i zbog njegovog stvaralačkog okretanja drami. Međutim, baš tih godina, dok je boravio u jednom selu nedaleko od Jagodine, Jakšić je napisao pesme antologijske vrednosti „Veče“, „Ponoć“ i „Na Liparu“. Obično se naziv „Na Liparu“ uzima kao objedinjinjujući za sve tri pesme, a posebno za pesme „Veče“ i „Ponoć“ koje predstavljaju jednu lirsku celinu. U njima nema više Jakšićevog bajronističkog buntovništva, rušenja i uzbune, ali ima bolne duše i kajanja. Te dve pesme predmet su našeg interesovanja. Da biste se što bolje pripremili za rad na času, odnosno, razgovor o ovim pesmama, evo nekoliko istraživačkih zadataka koji će vam pomoći da odgonetnete još jednu lirsku tajnu.

1. Pažljivo pročitaj pesme „Veče“ i „Ponoć“ na stanama 100, 101 i 102 u čitanci.

2. Još jednom se vrati na čitanje, čitaj pažljivo, polako, razmišljaj, koncentriši se! Imaš vremena, „Ana Karenjina“ je tek u aprilu!🙂

3. Razmisli i slikovito predstavi ambijent u pesmi „Veče“ (kako zamišljaš: gde se pesnik nalazi, kakvo je njegovo okruženje, priroda, nebo, zalazeće sunce, zvuci, godišnje doba…)

4. Na koji način pesnik započinje lirski dijalog sa pticama? Razmotri značenje i značaj njegovih pitanja? Da li su to pitanja koja zahtevaju odgovor ili je reč o konstataciji? Obrazloži svoj odgovor.

5. Koji su razlozi zbog kojih pesnik traži utehu u prirodi, među krhkim i ljupkim stvorenjima poput ptica? Zašto se ne ispovedi prijateljima?

6. U kakvom odnosu stoje poj ptica i pesnikov glas? Otklanja li ptičiji ditirambični poj pesnikovu bol ili je samo ublažava? Objasni.

7. Šta je/Ko je izazvalo/izazvao promenu u pesnikovoj duši i ispunilo je bolom, setom, ali i rezignacijom?

8. Razmisli zašto nakon treće strofe (stihovi koje izgovara pesnik) izostaje i treći, utešni odgovor ptica.

9. Pronađi i istakni u čitanci (na marginama teksta) sledeće stilske figure: apostrofu, aliteraciju, asonancu, onomatopeju, gradaciju i kontrast.

10. Rastumači preneseno značenje sledećih reči: uhvatio led, uvelo cveće, odbeg’o maj, skrhana biljka.

 

1. Pažljivo pročitaj pesmu „Ponoć“.

2. Ponovi čitanje.

3. Ponovi još jednom jer je pesma malo drugačija od pesme „Veče“.

4. Opiši atmosferu u pesmi „Ponoć“. Razmisli zašto pesnik bira „gluvo doba“ noći da u njega smesti lirsku priču o tajanstvenom noćnom posetiocu. Zbog čega je ponoć označena kao „crni čas“? Istakni sličnosti, ali i razlike između ove Jakšićeve pesme i Poovog „Gavrana“. Podseti se reči (didaskalija) kojima počinje „Gorski vijenac“: gluvo doba noći, svak spava; vladika Danilo (sam sa sobom), a zatim sledi prvi monolog vladike Danila. Postoji li izvesna sličnost između Jakšićevog lirskog subjekta i Njegoševog vladike? Ne more ih isti problemi, ali…Razmisli!

5. Šta prekida pesnikovu samoću i meditaciju? Šta je to što čuje, a potom obrati pažnju i na vizuelne halucinacije koje ima?

6. Kakva osećanja u njemu izazivaju nepoznati glas, hod, a potom i škripa vrata? Kakva se pitanja i nedoumice nižu u njegovoj svesti u trenutku kada se dva sveta (ovostrani i onostrani) dodiruju, a njegovu dušu ispunjava strepnja?

7. Izdvoj stilske figure pomoću kojih Jakšić efektno postiže napetost i neizvesnost.

8. Opiši preokret u pesnikovoj duši kada shvati da je tajanstveni posetilac duh njegove majke. Kako izgleda pesnikova ispovest? Šta ga muči, tišti, pritiska, lomi, guši? Da li se on ispoveda staloženo, spokojno i mirno ili svoju ispovest izgovara u jednom dahu? Obrazloži odgovor.

9. Zbog čega i u ovoj pesmi, kao i u pesmi „Veče“, izostaje ljudsko razumevanje, pažnja, dodir, prijateljski zagrljaj?

10. Zašto majka ćuti? Zbog čega je njeno ćutanje rečitije od bilo kog verbalnog izraza razumevanja?

11. Pesma se završava na isti način na koji je i počela – trima tačkama. Razmislite zašto.

12. Uporedi pesmu „Veče“ i pesmu „Ponoć“. Kako bi objasnila/objasnio njihov značenjski (smisaoni) odnos?

13. Objasni ulogu nagomilanih retorskih pitanja, anafora, apostrofa, prekinutih misli i nedovršenih rečenica.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s