Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje „Dekamerona“

Bokačo, glavom i bradom :)

Bokačo, glavom i bradom 🙂

Ovde su zadaci koje treba da rešiš da bi tvoj odgovor na času bio nagrađen adekvatnom ocenom. Bliži se kraj godine, svaka prilika je važna, nijedna ne sme biti propuštena! 🙂

1. Ko je bio Ćapaleto?

2. Za ovu novelu se kaže da parodira srednjovekovni žanr hagiografije. Podseti se šta se opisuje u hagiografijama, a potom se ponovo osvrni na Ćapaletov karakter. Koje stilske figuru prepoznaješ u opisu Ćapaletovog karaktera? Objasni njihovu funkciju.

3. Kako se zapliće radnje u ovoj noveli?

4. Pred kakvim problemom su se našli braća zelenaši?

5. Kako Ćapaleto razrešava naizgled nerešiv problem?

6. Zbog čega Ćapaleto insistira da mu braća zelenaši dovedu najbogobojažljivijeg sveštenika da ga ispovedi?

7. Kako izgleda Ćapaletova ispovest?

8. Šta se dešava sa Ćapaletom nakon njegove smrti?

9. Obrati pažnju kako se ponaša sveštenstvo, a kako narod prema novostvorenom svecu.

10. Kome/čemu se Bokačo podsmehnuo u ovoj noveli?

1. Ko je bio fra Alberto pre zamonašenja?

2. Zašto je odlučio da svoj fratarski život nastavi u Veneciji? Kako Bokačo opisuje Veneciju i Venecijance?

3. Na koji način je fra Alberto prevario lepoticu Lizetu?

4. Šta mu je pomoglo da prevaru sprovede u delo?

5. Navedi razloge zbog kojih se čitalac ne saoseća sa prevarenom ženom.

6. Kako je otkrivena fra Albertova prevara? Šta prosuđuješ o ljudskom karakteru na osnovu otkrivanja prevare?

7. Kako je kažnjen fra Alberto? Podseća li te njegovo javno kažnjavanje na kazne o kojima si čitala/čitao u delu pisca koji je Bokaču bio najsvetliji književni uzor?

8. Razmisli zašto je fra Alberto kažnjen, a Ćapaleto nije iako su i jedan i drugi zločinci, falsifikatori i ubice.

9. Čemu se Bokačo podsmeva u ovoj noveli, a šta oštro kritikuje?

1. Kakvo poučno upozorenje, naročito damama, upućuje Filomena na početku svog pričanja?

2. Kako ona komentariše ljudsku potrebu da sve prepusti sudbini?

3. Kakav odnos prema životu otkrivaš u njenom stavu? Koliko se taj odnos razlikuje od odnosa srednjovekovnog čoveka?

4. Od koga je Filomena čula priču koju će ispričati?

5. Zašto je Kopo di Borgeze Dominiki zaslužio da bude upamćen, iako je za života bio poznat po vrlinama koje ga krase, a ne po svom plemićkom poreklu? Kao pomoć u traganju za pravim odgovorom na ovo pitanje, podseti se Andrićeve pristupne besede „O priči i pričanju“.

6. Kako je Federigo postao usamljen i siromašan?

7. Obrati pažnju na načine na koje on pokušava da osvoji Đovanino srce. Zašto su ti načini neadekvatni?

8. Kako se Federigo ponaša u siromaštvu? Koje ga vrline krase?

9. Zašto soko za njega ima i duhovnu i materijalnu vrednost?

10. Obrati pažnju na način na koji je motiv sokola uveden u priču.

11. Koje vrline su posredstvom sokola istaknute i kod Federiga i kod Đovane?

12. Zašto je za oboje soko centar i smisao života?

13. Šta su i junak i junakinja žrtvovali pri ponovnom susretu?

14. Zašto je više puta u tekstu istaknuto da je Federigovo siromaštvo dostojanstveno? Šta ga je činilo bogatim u mladosti, a šta u zrelim godinama?

15. Zašto je Đovana promenila mišljenje o Federigu?

16. Koju vrstu bogatstva slavi i veliča ova novela?

 

Aleksa Lutrov, Ie

 

1. Ko je bio Ćapaleto?

Ćapaleto je bio jedan amoralan, bedan, bezbožan, bezdušan, bezočan, bludan, brutalan, varljiv, vešt, vulgaran, vražji, gnusan, gramziv, drčan, đavolast, egoističan, žučan, zajedljiv, zao, izopačen, iskvaren, jeziv, kafanski, lažljiv, lukav, ljigav,mali, mizeran, mutan, nečastan, ništavan, odvratan, okrutan, ohol, pogan, prepreden, prgav, rđav, smrtan, sraman, surov, trbušast, ćelav, užasan, frivolan, halapljiv, ciničan, čkiljav, čudan, džangrizav, škrti beležnik. Rečju nečovek.

2. Za ovu novelu se kaže da parodira srednjovekovni žanr hagiografije. Podseti se šta se opisuje u hagiografijama, a potom se ponovo osvrni na Ćapaletov karakter. Koje stilske figuru prepoznaješ u opisu Ćapaletovog karaktera? Objasni njihovu funkciju.

Kao što i sam etimologija reči kaže, hagiografija predstavlja životopis svetaca. Obično se život jednog posvećenog vernika, njegova dela katkad i čuda opisuju i služe drugima kao primer jednog isposničkog života posvećenog Bogu i veri. U ovoj noveli  jedna sramna biografija jednog ništavnog čoveka dobija svoj neočekivani preokret, paradoks, u trenutku kada svojom lažnom ispovešću jedan nevernik ispisuje nove stranice svog života i na osnovu još jednog u nizu lažnih svedočenja, takav čovek se proglašava svecem. Pored hiperbole i poređenja, mislim da je najprisutniji kontrast u celoj noveli, prvo kontrast između stvarnog života i ispričanog, zatim u samoj ispovesti kontrast između malih grehova koje pominje a predstavlja ih kao velike i neoprostive. Na taj način aludira na sveštenike koji takođe nisu bezgrešni a “velliki “gresi koje pominje ovaj lažni vernik koji je svoj život predstavio kao život jedne senke, gotovo su svakodnevni u životu i samih sveštenika.

3. Kako se zapliće radnje u ovoj noveli?

U trenutku kada bolest spreči ovog nečasnog čoveka da se i dalje bavi svojim prljavim poslovima, dolazi do preokreta, ali ne do pokajanja, već do još jedne velike laži koju prepoznaju i kojoj se smeju samo braća zelenaši, a ostali saosećaju sa mučnim, teškim, posvećenim životom jadnog Ćapaleta.

4. Pred kakvim problemom su se našli braća zelenaši?

Braća zelenaši nisu zabrinuti zbog bolesti svoga gosta. Za razliku od ostalih Burgunđana, oni znaju kakav je Čapaleto čovek, upoznati su sa njegovim životom u Firenci i sa svim njegovim ovozemaljskim gresima. Njih muči eventualna smrt ovog čoveka u njihovoj kući. Užasan život koji je vodio ne dozvoljava sahranu dostojnu čoveku, a ukoliko ga bace kao psa, mnogi će njima zameriti i zbog tih svojih sebičnih razloga, oni zabrinuto naglas traže rešenje. A to rešenje im nudi sam Ćapaleto.

5. Kako Ćapaleto razrešava naizgled nerešiv problem?

Ćapaleto rešava problem u svom stilu – lažima. Želi da se ispovedi pred sveštenikom. Dok se zelenaši boje njegove ispovesti jer oprosta sigurno neće biti, Ćapaleto mirno očekuje nekog dobrog i bojažljivog sveštenika, spreman da govori o svom ovozemaljskom životu ne bi li dobio milost. Smiruje zelenaše jer veruje u svoju pobedu.

6. Zbog čega Ćapaleto insistira da mu braća zelenaši dovedu najbogobojažljivijeg sveštenika da ga ispovedi?

Nisu svi sveštenici naivni. Možda bi neki prozreli njegovu nameru i njegove laži, možda bi otkrili njegovu prevaru i zato on traži najbogobojažljivijeg sveštenika da bi mogao njime da manipuliše što mu ubrzo i polazi za rukom.

7. Kako izgleda Ćapaletova ispovest?

Ispovest je u očima sveštenika veoma dirljiva, u očima zelenaša smešna, u mojim očima drska i bezobrazna. On govori o svom životu kao o životu jednog posvećenog vernika, boljeg i od samih sveštenika, iskrenog čak i naivnog, poniznog, malog pred Bogom… Svoje navodne grehe stidljivo predstavlja kao gotovo neoprostive. A gresi o kojima govori su svakodnevni, smešni, naivni: uvredio je jednom svoju majku, pljunuo je u crkvu, podelio navodni višak nekih dobijenih pare onima koji nemaju… Govori gotovo plačnim glasom, ponavljajući da oproštaj za takve grehe i ne zaslužuje.

 

8. Šta se dešava sa Ćapaletom nakon njegove smrti?

Nakon njegove smrti, priča o posvećenom životu jednog vernika kruži gradom. Sve je dirnula njegova ispovest. Sahranjen je u manastiru i proglašen svecem.

9. Obrati pažnju kako se ponaša sveštenstvo, a kako narod prema novostvorenom svecu.

Sveštenstvo se na neki način i postidelo pred jednim ovako velikim čovekom, strpljivim, smirenim, gotovo bezgrešnim i pravi je primer kako čovek treba da se ponaša u ovozemaljskom životu. Pokorno. A narod mu se klanja i njemu se moli…

10. Kome/čemu se Bokačo podsmehnuo u ovoj noveli?

Podsmeva se tadašnjoj crkvi i njenom sveštenstvu, načinu na koji se gresi opraštaju…

 

 

1. Ko je bio fra Alberto pre zamonašenja?

Berto dela Masa, čovek iz Imole koji je svojim poročnim životom i prevarama postao suvišan i neprihvaćen u svom rodnom gradu i na kraju ga i napušta.

2. Zašto je odlučio da svoj fratarski život nastavi u Veneciji? Kako Bokačo opisuje Veneciju i Venecijance?

Venecija je grad poroka, lažnih vrlina, grad u kome se svi skrivaju iza maske. I fratarski poziv i odelo je neka vrsta igre, a ne vere. I zato fra Alberto uspeva da upadljivim pokajanjem, pobožnim delima i propovedima sebe predstavi kao čoveka dostojnog poverenja u novom okruženju i novom gradu., Veneciji..

3. Na koji način je fra Alberto prevario lepoticu Lizetu?

Jednoga dana dok je ispovedao Lizetu, naročito glupu i uobraženu zbog svoje lepote, rekao joj je kako je anđeo  Gavrilo zaljubljen u njenu lepotu i kako želi da je tokom noći poseti. I od tada on je sam posećuje kao anđeo Gavrilo i provodi se s njom.

4. Šta mu je pomoglo da prevaru sprovede u delo?

Saveznik u sprovođenju ovog plana bila je sama Lizeta, njena lakovernost, lakomislenost, uobraženost.

5. Navedi razloge zbog kojih se čitalac ne saoseća sa prevarenom ženom.

Čitalac ne može da poveruje da neko iako opčinjen svojom lepotom može da poveruje u priču o anđelu Gavrilu . Nerealnost takve priče i neuverljivost ne dozvoljava čitaocu da saoseća sa prevarenom Lizetom, jer i ona sama učestvuje u toj prevari želeći sebe da ubedi u nenadmašnost svoje lepote.

6. Kako je otkrivena fra Albertova prevara? Šta prosuđuješ o ljudskom karakteru na osnovu otkrivanja prevare?

Otkrivena je opet u Lizetinoj priči o lepoti. Želeći da istakne svoje draži, a kako nema ”mnogo soli u tikvi”, ona poverava svojoj kumi svoj odnos sa anđelom Gavrilom. Njena kuma bi se svemu slatko nasmejala ali nastavlja da provocira Lizetu koja ne prestaje da brblja. A onda ta ista kuma jedva čeka da ode i pronađe zgodno mesto da drugima prenese priču o avanturam anđela Gavrila i Lizete. O svemu je počela i čaršija da priča. Ljubomora I zlonamernost ljudi.

7. Kako je kažnjen fra Alberto? Podseća li te njegovo javno kažnjavanje na kazne o kojima si čitala/čitao u delu pisca koji je Bokaču bio najsvetliji književni uzor?

Širenje čudnih glasina po gradu, rešenost rođaka da anđela uhvate, i scena u kojoj fra Alberto u opasnom trenutku spasava sebe smelim skokom u kanal, nagoveštavaju njegovu kaznu i kraj. I priča se završava veoma loše za fra Alberta. Siromah koji ga je primio saznao je šta se te noći zbilo u kući Lizete i kome je on pružio utčište. On iznuđuje od fra Alberta veliku svotu novca, a onda ga ipak izdaje, i to na tako odvratan način da fratar postaje objekat javne scene od čijih se moralnih i stvarnih posledica nikada neće oporaviti. Čovek oseća skoro sažaljenje prema njemu jer je on gotovo jedini u Bokačovim pričama o nestašlucima sveštenika koji na takav način strada. Kao da se našao u jednom od krugova Danteovog Pakla.

 

8. Razmisli zašto je fra Alberto kažnjen, a Ćapaleto nije iako su i jedan i drugi zločinci, falsifikatori i ubice.

Ćapelato u novoj sredini nije pokazao svoju pravu prirodu, bio je lukaviji. Njegova bolest bila je na neki način njegova kazna, nije izvrgnut javnom ruglu, naprotiv doživeo je veliku slavu a i na kraju spasao je obraz dvojici braće. Fra Alberto je okaljao i svoj obraz i obraz Lizete i skrnavio crkvu i svece

9. Čemu se Bokačo podsmeva u ovoj noveli, a šta oštro kritikuje?

Podsmeva se načinu života sveštenika i oštro osuđuje nepoštovanje Boga i crkvenog učenja.

 

1. Kakvo poučno upozorenje, naročito damama, upućuje Filomena na početku svog pričanja?
Filomena ne veruje u sudbinu. Preporučuje damama da uzmu stvar u svoje ruke jer je sudbina često neodmerena. Potrebno je kontrolisati.

 

2. Kako ona komentariše ljudsku potrebu da sve prepusti sudbini?

To je posledica srednjovekovnog učenja gde se čovekov život tumači kao božja volja. Čovek treba da se okrene sebi i da uradi sa svojim životom ono što je u njegovoj moći. Da sam pravi izbore.

3. Kakav odnos prema životu otkrivaš u njenom stavu? Koliko se taj odnos razlikuje od odnosa srednjovekovnog čoveka?

Odgovor se nalazi u prethodnom odgovoru. Čovek se okreće sebi, on je u centru pažnje, i on je kovač svoje sreće. On sam pravi izbore i treba da bude svestan posledica svojih izbora. Nije sve u božjim rukama.

4. Od koga je Filomena čula priču koju će ispričati?

Od Kopo de Borgeze Dominika.

5. Zašto je Kopo di Borgeze Dominiki zaslužio da bude upamćen, iako je za života bio poznat po vrlinama koje ga krase, a ne po svom plemićkom poreklu? Kao pomoć u traganju za pravim odgovorom na ovo pitanje, podseti se Andrićeve pristupne besede „O priči i pričanju“.

Pričao je poučne priče koje su često ljudima otvarale oči i pomagale da pronađu pravi put. Priča je veoma bitna. Ona postoji od davnina i ljudi o ljudima vekovima pričaju priče i tako se pamte. I žive. Traju večno.

6. Kako je Federigo postao usamljen i siromašan?

Želeo je da pridobije ljubav drage Đovane.

7. Obrati pažnju na načine na koje on pokušava da osvoji Đovanino srce. Zašto su ti načini neadekvatni?

Učestvovao je na mnogim takmičenjima, turnirima, priređivao zabave, gozbe, kupovao poklone… Ali ljubav se ne osvaja na taj način.

8. Kako se Federigo ponaša u siromaštvu? Koje ga vrline krase?

On je u svom siromaštvu dostojanstven. Ne traži od drugoga. Svestan je svojih postupaka i odgovornosti koja ga je do siromaštva dovela. I ne kaje se. Trpi.

9. Zašto soko za njega ima i duhovnu i materijalnu vrednost?

On mu je jedini prijatelj, svedok svih njegovih odluka… I lovac, zahavljujući njemu on sebe izdržava.

10. Obrati pažnju na način na koji je motiv sokola uveden u priču.

On se pojavljuje u trenutku kada Federigo ostaje bez sveg svog bogatstva. Neko ko razume i prihvata njegovu usamljenost.

11. Koje vrline su posredstvom sokola istaknute i kod Federiga i kod Đovane?

Đovanino poštenje i Frederigova gostoprimljivost.

12. Zašto je za oboje soko centar i smisao života?

On je na neki način posrednik u njihovoj ljubavi. Zbog njega Đovana odlazi Federigu, a zahvaljujući njemu, sokolu, Đovana biva ugošćena kod Federiga. I ostavši oboje bez svojih dragih, okreću se jedan drugom u ljubavi.

13. Šta su i junak i junakinja žrtvovali pri ponovnom susretu?

Žrtvovali su svoja najveća bogatstva. Đovana sina, a Federigo sokola.

14. Zašto je više puta u tekstu istaknuto da je Federigovo siromaštvo dostojanstveno? Šta ga je činilo bogatim u mladosti, a šta u zrelim godinama?

U mladosti materijalno, a u zrelosti duhovno bogatstvo. On ne žali za onim što je imao. Uzeo je sudbinu u svoje ruke. I sam birao puteve. Tako izabrane, u opvom slučaju lošije, on prihvata. Niko ga na to nije terao.

15. Zašto je Đovana promenila mišljenje o Federigu?

Uvidela je njegovu iskrenu ljubav i dobrotu. Plemenitot i požrtvovanje.

16. Koju vrstu bogatstva slavi i veliča ova novela?

Bogatstvo koje čovek nosi u sebi. Lepotu. Ljubav. Moral. Dobrotu.

 

10 thoughts on “Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje „Dekamerona“

  1. Истраживачки задаци за читање и тумачење “Декамерона“
    Први дан
    Прва новела

    1. Ћапалето је био бележник који је фалсификовао документа, није се устезао да уради било шта непоштено, чак је без проблема могао некога и да убије.
    2. Хандиографије описују живот светитеља, апостола и мученика.
    Стилске фигуре које се помињу у опису Ћапалетовог карактера су: поређење(“волео је жене колико и пси батине“),контраст(“Отимао је и крао толико предано колико би свети човек делио дарове.“),хипербола(“Био је најгори човек кога је свет икада видео“),..
    3. Радња се заплиће када Ћапалето одлази да наплаћује новац од Бургунђана и када се изненада разболи.
    4. Браћа зеленаши не знају ста да раде са Ћапалетом јер га не могу избацити на улицу, а ако дође неки свештеник да га исповеди неће га достојно сахранити због његових греха.
    5. Он одлучује да почини још један грех, тако што ће оном ко га буде исповедао причати неистину о свом животу.
    6. Зато сто сматра да ће таквог свештеника лакше убедити у своју причу и на њега оставити већи утисак, а можда измамити поштовање и дивљење.
    7. Његова исповест је у супротности са његовим животом. Он себе представља као побожног,богобојажљивог човека који иако није монах живи тим начином живота. Он помиње само неке ситне грехе и истиче колико се због њих каје.
    8. Он је сахрањен у манастиру уз највеће почасти. На његовој сахрани је било много људи који су му одавали почаст и целивали га.
    9. Свештеник који га је исповедио причао је о њему као човеку за пример, а народ га је сматрао великим светитељем и стално му се молио.

    Четврти дан

    Друга новела

    1. Био је безбожан, изопачен човек коме нико није веровао чак и када прича истину .
    2. Зато сто му више нико није веровао чак ни када прича истину. Бокачо је сматрао Венецију уточиштем свих неморалних људи,оних који не поштују ни закон ни Бога.
    3. Рекао јој је како је у њу заљубљен анђео Гаврило и коко ће код ње долазити у његовом телу.
    4. Помогло му је то што је жена била лаковерна и што је истицала своју лепоту.
    5. Зато што и ако је била преварена,она је ипак свесно починила грах и поред тога није могла то да задржи за себе већ је одмах искористила прилику да се некоме похвали. Може се рећи да је добрим делом сама крива за то што јој се десило.
    6. Тако што је Лизета све испричала својој куми која је једва дочекала да причу исприча што већем броју људи који су је даље проширили тако да је сазнала цела Венеција. Људи у овој причи не умеју да чувају тајну,много се мешају у туђе животе и са уживањем причају лоше о другима.
    7. Фра Алберта је одао један поштен човек пред масом народа,а када су то сазнали остали монаси одвели су га у тамници где је умро. Његово кажњавање подсећа на казне које су описане у Дантеовом Паклу.
    8. Зато сто је Ћапалето када је отишао у Бургундију одлучио да промени своје понашање и да на неки начин почне из почетка јер га тамо нико не познаје, док Фра Алберто није ни покушао да искористи шансу која му се пружила.
    9. Подсмева се свештенству које чини много веће грехе од обичног народа,а критикује хуљење и непоштовање Бога.

    Пети дан
    Девета новела

    1. Она их упозорава да су оне те које треба да одлучују о свом животу и да се не требају увек препуштати судбини, јер она не поклања непристрасно,већ често то ради неодмерено.
    2.
    3. Она сматра да се у животу требамо борити за своје жеље,а не да све препустимо судбини,док средњовековни човек сматра да је све што треба да му се догоди одредио Бог.
    4. Ову причу је њој испричао Копо ди Боргезе Доменики.
    5. Он је волео да прича приче и умео је то да ради. Причао је лепо,полако и тачно по реду.
    6. Он се заљубио у Ђовану и да би задобио њену љубав он се борио на витешким турнирима,приређивао гозбе,делио дарове и расипао новац.
    7. Он приређује забаве,иде на витешке турнире,расипа новац,..Ови начини су неадекватни јер он њима истиче своје материјално богатство уместо да истакне своју љубав према њој.
    8. Он лови са својим соколом да би могао да се прехрани,стрпљиво подноси своје сиромаштво и ни од кога не тражи ништа. Он је стрпљив,поносан,искрен,..
    9. Поред тога што уз помоћ сокола он успева да преживи соко је једино сто му је преостало. Он је једини који је остао ту са њим и у сиромаштву.
    10. Соко се у причи појављује тек када сазнајемо да је Федериго изгубио сво своје богатство. Он се појављује као верни пратилац који је увек уз свог господара.
    11. Истакнути су поштење(она није могла да му тражи сокола јер је знала да је то једино што има),понос(он није хтео да се обрука пред њом па је за ручак спремио свог сокола),…
    12. Федеригу је соко једино што има, а Ђована жели да има сокола да би јој син оздравио.
    13. Обоје су жртвовали оно што су највише волели.Федериго свог сокола,а Ђована свог сина.
    14. То је истакнуто да би се показало да њега богатство не занима и да је његова љубав искрена. Он је у младости поседовао материјално богатство,а касније су његово богатство чиниле његове врлине.
    15. Ђована је увидела његову племенитост и то да је његова љубав искрена.
    16. Ова новела велича унутрашњу лепоту и богатство. Све оно ста човек треба да поседује а није материјално.

  2. Jovana,

    većina tvojih odgovora je sjajna (ako previdimo gramatičke greške 🙂 ). Neke odgovore, ipak, treba malo korigovati. To ćemo uraditi zajedno na času. U svakom slučaju, bravo za trud, biće adekvatno nagrađen!

  3. Prvi dan, prica prva
    1. Capaleto je bio beleznik iz Prata koji je falsifikovao dokumenta, voleo da lazno svedoci, uglavnom je bio inicijator svadje izmedju prijatelja, rodjaka i drugih ljudi (sto bi vise zla ucinio bio bi srecniji) I nije odbijao cak ni da ubije ili ucini neke druge zlocine, dok je boga i svece hulio.
    2. Radnja se zaplice kada Capaleto, na zahtev gospodina Musata, odlazi kod brace Fiorentinaca da tamo naplacuje dugove Burgundjanima i ubrzo nakon toga se razboljeva.
    3. Posto su zelenasi do sada lecili i negovali Capeleta nisu mogli da ga izbace na ulicu, jer je to sramno i ludo a povrh svega narod bi ih osudjivao. Medjutim, ako umre bez ispovesti nijedna crkva nece primiti njegovo telo i bice bacen u neku jamu, sto se narodu koji i ovako nije podrzavao zelenaski posao ne bi svidelo i oni bi se svetili zelenasima. A ako se ispovedi, nijedan kaludjer ili pop, mu ne bi oprostio pored svih njegovih grehova, tako da bi opet isto zavrsio.
    4. Capeleto trazi od zelenasa da mu dovedu valjanog i poboznog kaludjera.
    5. Capeleto to trazi zato sto moze jedino jednog takvog covek da ubedi da je on stvarno bio toliko pobozan covek. Pokusace da se preko njihovih (laznih) slicnosti priblizi tom coveku i uveri ga u svoje lazi.
    6. Capeleto sve male i nebitne grehove izrazava i uvelicava, pokusavajuci da dobije kaludjerovo poverenje i naklonost.
    7. Svecano ga prenose u crkvu, praceni narodom, i sahranjuju ga u manastirskoj grobnici.
    8. Svestenstvo koristi njegovu poboznost kao primer i uzor narodu, dok narod Capeleta smatra za novog svetca: uzimaju deo njegove pogrbne odore za srecu, prinose svece na njegov grob, klanjaju mu se…
    9. Bokaco se podsmeva ljudskoj lakovernosti, jer ljudi iz zelje za necim sto nemaju ce to stvoriti u necemu drugom i predstavljati ga i gledati kao to sto nije.
    Cetvrti dan, prica druga
    1. Pre zamonasenja zvao se Berto dela Masa iz Imole i bio je bezbozan i izopacen covek, varalica.
    2. Posto u Imoli vise niko nije verovao u njegovu glumu, on je odlucio da se preseli u Veneciju. Bokaco Veneciju naziva “utocistem velikog olosa”.
    3. Alberto je jednog dana, kada je Lizeta dosla da se ispovedi u crkvu, grdio sto se toliko hvali svojom lepotom i sledeci put kad ju je video ispricao joj je kako ga je Gavrilo prekoreo sto se tako ophodio sa njom jer je Gavrilo zaljubljen u nju.
    4. U sprovodjenju njegovog plana pomogla mu je Lizetina lakovernost i uobrazenost.
    5. Zato sto je Lizeta bila previse uobrazena kako bi ponovo razmislila o Alberigovoj prici, verovala je da tako nesto moze da se desi samo njoj jer ona poseduje “lepotu nebesku”, precenjivala je sebe i hvalila se svojom lepotom.
    6. Jednog dana, zeleci da dokaze svojoj kumi da je najlepsa zena, Lizeta joj je ispricala sve o Gavrilu i kako joj uvece dolazi u sobu. Tu vest je kuma odmah prosirila po celoj Veneciji pa su tako saznali i Lizetini rodjaci, koji su odlucili da vide “da li stvarno taj andjeo moze da leti”.
    7. Predstavljen je kao lazov pred celim narodom i stavljen je u tamnicu.
    9. Bokaco se podsmeva ljudskoj uobrazenosti i lakomislenosti i kritikuje crkvu i njene sledbenike kao bozije ljude koji treba da cine samo dobro medjutim to ne rade: “Kada se zao covek smatra dobrim, on moze ciniti zlo pa da se ne smatra zlim.”-narodna poslovica.

    Peti dan, prica deveta

    1. Upucuje damama kako njihove drazi imaju veliki uticaj na druge ljude (plemenite duse) i da ne treba da ih vodi sudbina (da sve prepustaju sudbini), vec one treba da grade svoju sudbinu i buducnost.
    3. Ona smatra da svako pravi svoju srecu i buducnost, dok srednjovekovni covek smatra da je njegov zivot u bozijim rukama.
    4. Od Kora di Borgeza Dominika, postovanog i cenjenog coveka, koji se odlikovao svojim vrlinama i koji je pricao price bolje nego iko drugi.
    5. On je pricao zato sto je voleo da prica i njega su ljudi cenili zbog onoga sto je uradio u zivotu i zbog njegovih vrlina a ne zbog onoga sto je nasledio(njegovo plemicko poreklo).
    6. On je bio zaljubljen u monu Djovanu i kako bi ga ona primetila on se rasipao, pokazivajuci svu svoju materijalnu raskos, i tako je ostao samo sa jednim imanjem u Kampi, u koje su ubrzo preselio, i svojim sokolom.
    7. Zato sto on pokazuje svoju materijalnu moc i raskosnost, sto ( kao sto ce se pokazati kasnije ) zenu kao sto je Djovana ne interesuje.
    8. Iako je siromasan on idalje ostaje veran svojoj ljubavi i pokusava da joj da i najdragocenije od onog malo sto mu je ostalo, on je castan, osecajan, plemenit…
    9. Kao materijalna vrednost soko predstavlja jedini vid nalazenja hrane, stj. jedina stvar koja Alberiga odrzava u zivotu. Kao duhovna vrednost soko je jedini vid Alberigove raznonode i jedina uspomena na ono sto je nekada imao.
    10. Soko je uveden u pricu u trenutku kada je Alberigo izgubio sve ostalo, i time se soko predstavlja kao njegovo trenutno najvece blago.
    11. Njihova nesebicnost, posramljenost, ponositost…
    12. Za Djovanu soko je jedini nacin da se njen sin spase, stj. da se njeno jedino istinsko blago sacuva, sto cini potragu za sokolom centrom njenog zivota. Dok za Federika je soko jedina stvar koja mu daje smisao za zivot.
    13. Oboje su izgubili svoje najdragocenije stvari: sokola i sina.
    14. U mladosti Alberigo je bio materijalno bogat, medjutim, sada on vise nema svoje predjasnje bogatstvo i njegovo bogatstvo cine njegove osobine i plemeniti postupci koje radi iz ljubavi.
    15. Zato sto se on odrekao njegove najvaznije stvari u zivotu, i tim postupkom joj je pokazao koliki je on zapravo covek, a takvi ljudi se tesko mogu naci.
    16. Ona velica covecije bogatstvo: uma i duha, nematerijalno bogatstvo i bogatstvo koje se ne moze kupiti novem vec se moze jedino zaraditi postupcima.

  4. Odlično, MIlice! Prošarano gramatičkim greškama, ali vrlo lepo. 🙂 Pripremi se da na času analiziraš priču koja ti se najviše dopala (od ove tri), biće to lepa ocena!

  5. Istrazivacki zadaci za citanje i tumacenje ,,Dekamerona,,
    Prvi dan
    PRVA NOVELA
    1. Cepaleto je bio falsifikator, lazno svedocio, psovao je i kleo svece, nije isao u crkvu, prozdrljivac, kockar, otimao,krao, a kada je trebalo i ubijao i u svemu tome je uzivao. “Bio je najgori covek koga je svet znao“.
    2. Hagiografija opisuje zivot svetaca. Stilske figure koje opisuju Cepaletov karakter su; poredjenje [“voleo je zene kao psi batine “] hiperbola [“Bio je najgori covek koga je svet znao“]i
    3.Radnja se zaplice kada odlazi u Burgundiju da naplati novac od velikih prevaranata i kada se u kuci zelenasa razboli.
    4.Braca zelenasi su se uplasili zbog losih dela Ceparela da ce i oni biti napadnuti kao zelenasi a mozda i ubijeni a ne mogu da ga izbace bolesnog na ulicu.
    5.Ceparelo resava da jos jednom pocini greh i uvredi boga u casu smrti pricajuci neistinu o svom predasnjem zivotu i tako spase zelenase.
    6.On insistira da mu dovedu najbogobojazljivijeg svestenika da ga ispovedi, jer samo takav covek koji zivi bez poroka, uman,postovan star nece moci da shvati da neko moze toliko da laze i huli na boga i to na samrtnom casu.
    7.Ceparelo sve suprotno odgovara od onoga sto je cinio ,a mozda se pred smrt i pokajao za svoja zlodela.
    8.Sahranili su ga uz velike pocasti u mermernu grobnicu u manastiru.
    9.Svestenik koji ga je ispovedio pricao je o njegovoj cednosti, dobroti i postenju a narod mu je ljubio ruke i noge i svu su mu odecu pocepali. Poceli su da ga nazivaju sveti Ceparelo i tvrde da je zbog njega Bog ucinio mnogo cuda i da ih cini i danas onima koji se njemu preporuce.
    10.Bokaco se podsmehnuo naivnosti i humanosti u to vreme.

    Cetvrti dan
    druga novela
    1.Fra Alberto pre zamonasenja ziveo je u Imoli zvao se Berto della Massa bio je opak i pokvaren i niko mu nije verovao ni kada je govorio istinu.
    2. Kada je shvatio da to mesto nije vise pogodno za njegove prevare ocajan se presesio u Veneciju. Bokaco Veneciju opisuje kao utociste losih ljudi bez morala i vere u boga.
    3.Fra Alberto je prevario Lizetlu tako sto ju je ubedio da je u nju zaljubljen andjeo Gabrije i da ce on kod nje dolaziti u njegovom telu.
    4.Pomoglo mu je to sto je gospa bila lakoverna pomalo glupa i previse isticala svoju lepotu.
    5.Ona iako je bila prevarena svesno je pocinila greh i hvaleci se kumi hvalisala je andela da je bolji od njenog muza.
    6.Lizetla je sve ispricala svojoj kumi zeleci da dokaze da je najlepsa i kako joj Gavrilo dolazi u sobu.Tu vest je kuma posirila po celoj Veneciji, pa su tako saznali i njeni deveri, koji su odlucili da vide da li andjeo leti.
    7.Izveden je na trg, tu je lincovan i stavljen u tamnicu. Njegovo kaznjavanje podseca na kazne koje su opisane u Danteovom Paklu.
    8.Bokaco se podsmeva ljudskoj lakomislenosti i uobrazenosti i kritikuje svestenstvo.
    Peti dan
    devete novela
    1.Felomena upucuje poucno upozorenje; Da nauce da su one te koje odlucuju o svom zivotu i da se ne treba prepustiti sudbini jer ona ne poklanja uvek nepristrasno vec cesto to radi neodmereno.
    2.Ona smatra da je svako kovac svoje sudbine, a srednjovekovni covek misli da je to sve u bozijim rukama.
    4.Fiola je cula pricu od Kopa di Borgeza Dominika uvazenog i cenjenog coveka koji je znao da lepo pripoveda o proslim vremenima.
    5.ljudi su ga cenili po onome sto je uradio za Firencu i zbog njegovih vrlina.
    6.Federiko je postao usamljen i siromasan zato sto se zaljubio u Djovanu u zelji da pridobije njenu ljubav borio se na viteskim turnirima i igrama, priredjivao gozbe,prekomerno delio darove i rasipao novac,a nista nije sticao.
    7.On zeli novcem da kupi njenu ljubav, a Djovanu to ne interesuje.
    8.On je i u bogastvu i siromastvu osecajan, castan, spokojan i dostojanstven i veran svojoj ljubavi.
    9.Soko je jedini koji je ostao sa njim u siromastvu i uz pomoc sokola on uspeva da prezivi.
    10.Kada je postao siromasan uveden je simbol sokola da pokaze da on poseduje i druge vrednosti i bez bogastva.
    11.Istaknute su postenje, nesebicnost posramljenost,ponositost i njena ljubav prema sinu i njegova prema Djovani.
    12.Za Djovanu je soko jedini nacin da se njen sin spase to je njeno najvece blago a Federigu je soko jedino blago koje ima.
    13.Oboje su zrtvovali ono sto su najvise voleli.
    14.Istaknuto je da bi se pokazalo da njega bogastvo ne interesuje i da je njegova ljubav iskrena, i da njegovo bogastvo cine njegovi plemeniti postupci.
    15.Zato sto se odrekao sokola nesto sto je imao najvaznije u zivotu da bih joj pokazao ljubav.
    16.Ova novela velica i slavi duhovno bogastvo, dostojanstvo u bedi i bogastvu i mogucnost da se iskazu ljudske vrline.
    .

  6. Dekameron (istraživački zadatci)
    Ivana Stojiljković Ie
    I dan, I novela
    1. Ko je bio Ćapaleto?
    Ćapaleto Dijetajuti pojavljuje se u francuskim dokumentima s kraja XII veka kao beležnik za Filipa Lepog i papu Bonificija VIII. Odlikovale su ga sve osobine koje su u to vreme (ali i u današnje takođe) odlikovale lošeg čoveka- falsifikovao je dokumenta, lažno svedočio, pljačkao, ubijao, lako se ljutio i za sitnicu je psovao Boga, i sve ga je to radovalo i sviđalo mu se, „bio je najgori čovek koga je svet ikada video“. Bio je pod zaštitom Mušata Francezija
    2. Za ovu novelu se kaže da parodira srednjovekovni žanr hagiografije. Podseti se šta se opisuje u hagiografijama, a potom se ponovo osvrni na Ćapaletov karakter. Koje stilske figuru prepoznaješ u opisu Ćapaletovog karaktera? Objasni njihovu funkciju.

    Hagiografija je delo u kojem se opisuje život nekog sveca. Hagiografije su bile omiljena lektira srednjeg veka. Često su pune neobičnih događaja i fantastičnih doživljaja.
    U opisu Ćapaletovog karaktera može se prepoznat epitet, poređenje, kontrast, hiperbola i njihova funkcija je da naglasi apsurdnost cele situacije.

    3. Kako se zapliće radnje u ovoj noveli?
    Radnja se zaplića kada se Ćapaleto razboli i njegovo stanje se pogoršava svakim danom.
    4. Pred kakvim problemom su se našli braća zelenaši?

    Oni se nalaze u bezizlaznoj situaciji. Ukoliko ga izbace a on je na samrti izgledaće nehumano pred narodom i „navući na sebe njihov gnev“.Sa druge strane ukoliko ostane kod njih i ne tspovedi se neće ga dostojno sahraniti i braća će zapasti u istu situaciju kao i predhodnog puta zato što su primili takvog čoveka u kuću. Ako se on, ipak, ispovedi i kaže svešteniku kakva je sve nedela činio ishod bi ostao nepromenjen.

    5. Kako Ćapaleto razrešava naizgled nerešiv problem?

    Rešava problem kao što je rešavao i sve ostalo u životu, lažno svedoči samo ovog puta o svom životu fratru koji je došao da ga ispovedi.

    6. Zbog čega Ćapaleto insistira da mu braća zelenaši dovedu najbogobojažljivijeg sveštenika da ga ispovedi?

    Zato što je mislo da će njega uspeti najlakše da prevari. Pretvarajući se da je i sam bogobojažljiv uspeće da u svešteniku probudi poštovanje zato što će sveštenik uočiti sličnost između sebe i njega. Samim tim što ga poštuje malo će više verovati onome što govori.

    7. Kako izgleda Ćapaletova ispovest?

    On se pretvarao da je neverovatno bogobojažljiv i za svaku sitnicu je pravio dramu. Sama činjenica da braća koja su ga primila nisu mogla da se suzdrže da se ne nasmeju govori o tome koliko je preterivao u pretvaranju.

    8. Šta se dešava sa Ćapaletom nakon njegove smrti?

    Nakon smrti Ćapaleto je sahranjen u manastiru uz sve počasti koje dolikuju samom svetcu. Ceo dan pre sahrane ljudi su celivali telo, a nakon što je sahranjen počeli su da dolaze na njegov grob i tu se mole. Svi su počeli da ga nazivaju svetcem i da se i tako ponašaju prema njemu.

    9. Obrati pažnju kako se ponaša sveštenstvo, a kako narod prema novostvorenom svecu.

    Sveštenstvo mu se divi i smatraju ga uzorom baš kao i narod koji mu se moli i ponaša se prema njemu kao jednom od najznačajnijih svetaca.

    10. Kome/čemu se Bokačo podsmehnuo u ovoj noveli?

    Kritikuje lakoverne i one koji ne razmišljaju dovoljno ( kao i u svakoj noveli). Takođe podsmeva se samom činu ispovedanja i činjenici da posle ispovedanja mogu da ti budu oprošteni svi gresi a da niko ni ne razmisli o tome da li si rekao istinu.
    IV dan, II novela
    1. Ko je bio fra Alberto pre zamonašenja?
    Bio je izopačen čovek, bezbožnik i lažov
    2. Zašto je odlučio da svoj fratarski život nastavi u Veneciji? Kako Bokačo opisuje Veneciju i Venecijnci?

    Bokačo Veneciju opisuje kao utočište bezbožnika, lakomislenih i svakakvog ološa. Fra Alberto je odlučio da svoj život nastavi u tamo zato što je mislio da tamo može da nađe „nove puteve kojma nikada do tada nije išao“

    3. Na koji način je fra Alberto prevario lepoticu Lizetu?
    On je uspeo da je uveri, koristeći njenu opsednuta svojom lepotm i njenu priglupost, da je anđeo Gavrilo zaljubljen u nju.
    4. Šta mu je pomoglo da prevaru sprovede u delo?
    Pomogla mu je ženina opsednutost sopstvenom lepotom i to što joj „fali jedna duga u glavi“, kao i njegova pozicija u crkvi.
    5. Navedi razloge zbog kojih se čitalac ne saoseća sa prevarenom ženom.
    Zato što je ona gorda i uverena je da je toliko lepa da bi i sam anđeo gavrilo mogao da se zaljubi u nju
    6. Kako je otkrivena fra Albertova prevara? Šta prosuđuješ o ljudskom karakteru na osnovu otkrivanja prevare?
    Zato što je žena bila previše gorda i ponosna da bi sačuvala tajnu već ju je otkrila svojim prijateljicama, koje su vest proširile dalje sve do Lizetinih rođaka.
    7. Kako je kažnjen fra Alberto? Podseća li te njegovo javno kažnjavanje na kazne o kojima si čitala/čitao u delu pisca koji je Bokaču bio najsvetliji književni uzor?
    Siromah ga je „prošetao“ ulicama grada premazanog medom i prekrvenog perjem, ljudi su ga gađali blatom i na kraju su ga kaluđeri zatvorili u tamnicu gde je i umro. Bokačov uzor je bio Dante od koga smo mi čitali „Pakao“. Sličnost ove kazne sa kaznama u tom delu jeste što su fizičke i zato što, donekle, odgovaraju zločinu.
    8. Razmisli zašto je fra Alberto kažnjen, a Ćapaleto nije iako su i jedan i drugi zločinci, falsifikatori i ubice?
    9. Čemu se Bokačo podsmeva u ovoj noveli, a šta oštro kritikuje?
    Podsmeva se ponosu i lakovernosti, a kritikuje zloupotrebljavanje crkvenog položaja i sve grehe koje sveštenici čine .
    V dan, IX novela
    1. Kakvo poučno upozorenje, naročito damama, upućuje Filomena na početku svog pričanja?
    Da su one gospodari svojih života i da ne treba sve da prepuštaju sudbini.
    2. Kako ona komentariše ljudsku potrebu da sve prepusti sudbini?
    To je loša osobina koja dovodi do nekontrolidsanog, uglavnom lošeg, ishoda.
    3. Kakav odnos prema životu otkrivaš u njenom stavu? Koliko se taj odnos razlikuje od odnosa srednjovekovnog čoveka?
    Ona veruje da svako mora da uzme svo život u svoje ruke, da ne prepušta sve sudbini i da je svako gospodar svoje svoje sudbine. Srednjovekovni čovek misli da kontrolu nad njegovim životom ima Bog i da on tu ne može ništa da uradi.
    4. Od koga je Filomena čula priču koju će ispričati?
    Čula je priču od Kopo di Borgeze Dominiki.
    5. Zašto je Kopo di Borgeze Dominiki zaslužio da bude upamćen, iako je za života bio poznat po vrlinama koje ga krase, a ne po svom plemićkom poreklu? Kao pomoć u traganju za pravim odgovorom na ovo pitanje, podseti se Andrićeve pristupne besede „O priči i pričanju“.
    On je ostao zapamćen zato što je pričao veom poučne priče koje su pomagale ljudima da shvate svet oko sebe.On je ostavio nešto iza sebe, što je u suštini najbitnije.
    6. Kako je Federigo postao usamljen i siromašan?
    On se zaljubio i protraćio je svo bogatstvo da bi se dopao ženi koju voli, a i da bi se zabavljao.
    7. Obrati pažnju na načine na koje on pokušava da osvoji Đovanino srce. Zašto su ti načini neadekvatni?
    On je učestvovao na turnirima i igrama, priređivao gozbe, delio poklone. Neadekvatni su zato što se ljubav ne može kupiti novcem.
    8. Kako se Federigo ponaša u siromaštvu? Koje ga vrline krase?
    On je plemenit, živi pošteno u siromaštvu i prihvata ga, podnosi i ni od koga ništa ne traši.
    9. Zašto soko za njega ima i duhovnu i materijalnu vrednost?

    On mu pomaše u lovu bez kojeg ne bi mogao da se prehrani.Takođe on mu je i prijatelj i jedino što mu je ostalo od nekadašnjeg bogatstva.

    10. Obrati pažnju na način na koji je motiv sokola uveden u priču.

    Soko se pojavljuje tek kada je Federigo sve izgubio, kao jedina stvar koja mu je ostala od nekadašnjeg bogatstva. On tada postaje njegovo najveće bogatstvo.

    11. Koje vrline su posredstvom sokola istaknute i kod Federiga i kod Đovane?

    Poštenje, ponos, plemenitost

    12. Zašto je za oboje soko centar i smisao života?

    Zato što bez sokola Federigo ne bi mogao da se prehrani (soko mu pomaže u lovu). Što se tiče Đovane život njenog sina zavisi od tog sokola a njoj je sin najznačajniji u životu.

    13. Šta su i junak i junakinja žrtvovali pri ponovnom susretu?

    On je žrtvovao sokola a ona sina, oboje su žrtvovali stvari koje im u tom trenutku najviše znače.

    14. Zašto je više puta u tekstu istaknuto da je Federigovo siromaštvo dostojanstveno? Šta ga je činilo bogatim u mladosti, a šta u zrelim godinama?

    U mladosti on je imao novac, bio je materijalno bogat, u zrelim godinama je osiromašio ali poseduje vrline kao što su skromnost, dobrota, dostojanstvo…i te vrline čine njegovo bogatstvo

    15. Zašto je Đovana promenila mišljenje o Federigu?

    Zato što je njegov čin bio dobronameran zato što je bio sposoban da žrtvuje sve što mu je ostalo da bi njoj učinio.

    16. Koju vrstu bogatstva slavi i veliča ova novela?
    Veliča duhovno bogatstvo,sve što se ne može kupiti novcem, što se nalazi unutar čoveka.

  7. Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje „Dekamerona“
    Prvi dan
    Prva novela

    1.Ćapaleto je bio notar(pisar).Bio je veliki prevarant iz Toskane, koji je u svom životu činio mnoga nedela pa je zbog toga bio najveći grešnik toga doba. Bavio se falsifikovanjem dokumenata.Zaklinjao se krivo,voleo je da seje kavgu medju ljudima,a učestvovao je i u ubistvima.
    2.Hagiografije opisuju živote svetitelja,apostola i mučenika.Potiče od grčkih reči agios(sveti) i graf(pisanje).U Ćapaletovom opisu vide se poredjenja („voleo je žene kao psi batine „),hiperbole(„Bio je najgori čovek koga je svet ikada video“).Ja mislim da je njihova svrha da bolje opišu kakav je on čovek zapravo bio i da bi se napravio kontrast sa njegovom ispovešću.
    3.Zaplet počinje kada Ćapaleto odlazi u Burgundiju da uteruje dugove od Burgundjana.On se tamo iznenada teško razboljeva.
    4.Braća zelenaši su se našli u velikom problemu zato što su znali da će ako ga izbace iz kuće bit na lošem glasu,a znali su da ako se ispovedi neće biti dostojno sahranjen.
    5.On smišlja jos jednu laž jer kao što on sam kaže “ Za svoga sam veka toliko puta uvredio Gospoda Boga da mi neće ni pomoći ni odmoći ako ga na času smrti još jedanput uvredim.“.On je odlučio da u svojoj ispovesti predstavi sebe kao bogougodnog čoveka koji nikad u životu nije zgrešio.
    6.Ćapaleto je znao da će sveštenik koji je bogobojažljiv najlakše poverovati njegovoj ispovesti i da ce ga čak možda i pohvaliti.
    7.Njegova ispovest se u potpunosti razlikuje od njegovog života.On je od sebe u ispovesti uspeo da napravi čoveka koji je ceo život živeo po božijim zakonima.Neke banalne grehe je isticao i time ubedio sveštenika u svoju priču .
    8.Ćapatelo je sahranjen u manastiru uz najveće pohvale,Sveštenik je njega na sahrani opisao kao bogougodnog čoveka čije su osobine bile gotovo savršene.Smatran je čak i svecem.
    9.Bokačo se podsmevao tadašnjoj crkvi koja je od svakoga mogla napraviti sveca.Takodje se podsmevao i svestenicima koji su bili veoma lakoverni.

    Četvrti dan
    Druga novela

    1.Njegovo ime bilo je Berto della Massa.Bio je čovek koji je za života učinio mnogo sramotnih dela,i zbog toga mu ljudi iz Imole (mesto u kome je on ziveo) nisu verovali čak ni kada je govorio istinu.
    2.Fra Alberto je odlučio da svoj živit nastavi u Veneciji zato što mu u Imoli niko nije verovao.Bokačo je smatrao da je Venecija „utočište svake gnusobe“.
    3.On je Lisetu prvo sreo u crkvi,ali se ona tada na njega naljutila zato što se nije divio njenoj „nadprosečnoj“ lepoti.Zatim je osmislio priču kako je kod njega došao andjeo Gavrilo i napao ga zbog toga sto se nije divio njenoj lepoti.Andjeo mu je kao način da se iskupi ponudio da on „zaposedne“ njegovo telo i dodje kod nje.
    4.Pomogla mu je Lisetina gordost ,naivnost ,a najvise njena nepromišljenost i što je volela da joj ljudi laskaju.
    5.Čitalac se sa njom ne saoseća zbog njene razmetljivosti.Ona je svima pricala o „andjelu Gavrilu“ i zato joj se to i desilo.
    6.Njegova prevara je otkrivena zato što je Liseta sve o „andjelu Gavrilu“ ispričala svojoj kumi koja je tu vest dalje prenela kroz celu Veneciju.
    7.Fra Alberta je izdao čovek kod koga je on utekao nakon što su ga Lisetini deveri umalo uhvatili.On ga je izveo pred gomilu ljudi,a kada su se pojavili sveštenici oni su ga bacili u tamnicu gde je i umro.Podseća na Danteov „Pakao“.
    8.Fra Alberto je kažnjen zato što je on ovo nedelo učinio samo i isključivo u svoju korist dok je Ćapaleto lagao svešteniku da bi pomogao braći zelenašima.
    9.Podsmeva se ljudskoj lakomislenosti i gordosti,a kritikuje sveštenike koji čine mnogo veća nedela od običnih ljudi.

    Peti dan
    Deveta novela

    1.Ona upozorava ostale žene kako njihove draži imaju uticaj i na druge ljude i kako ne treba da se predaju sudbini već da je same kroje.
    2.Ona smatra da je to jedna veoma loša osobina zato što sudbina može biti „nerazumna i preterano izdašna“.
    3.Ona misli da,za razliku od srednjovekovnog čoveka koji je sledio svoju sudbinu,one trebaju da same kroje svoju sudbinu.
    4.Ovu priču je čula od Kora di Borgeza Dominika,cenjenog I poštovanog čoveka.
    5.On nije bio cenjen samo zato što je bio plemićkog porekla već zbog njegovih vrlina i zbog toga što svoje priče nije pričao da bi se hvalio.
    6.On je postao usamljen i siromašan zato što je novac rasipao na gozbe i viteške igre samo da bi se dopao moni Djovani,jednoj od najlepših i najljupkijih dama u celoj Firenci.
    7.Rasipao je novac na gozbe i viteške igre misleći da će time pokazati svoje bogatstvo i snagu,ali nikada nije pokazao svoja osećanja prema njoj i baš zato su ti načini neadekvatni.
    8.On je iako je postao siromašan ostao ponosan na ono što jeste.Takodje on nije prestao da voli Djovanu iako je ona bila udata i imala je dete.On je ponosan,uporan,častan …
    9.Materijalnu vrednost ima zato što je on sa tim sokolom išao u lov pa mu je on pomagao da preživi ,a duhovnu zato što je on jedina stvar koja ga nije napustila nakon što je izgubio svoje bogatstvo.
    10.Soko je uveden u priču da bi pokazao šta je ostalo od nekada veoma bogatog čoveka.
    11.Istaknute su njihova ponositost,poštenje,dobrota…
    12.Za Djovanu je soko smisao života zato što od njega zavisi život njenog sina,a Federiku je on jedina stvar koja ga nije napustila.
    13.Oboje su izgubili nešto što im je najvažnije u životu,majka svog sina a Albrigo jedinu stvar koja je ostala uz njega i kada je ostao bez bogatstva.
    14.U mladosti je on imao mnogo novca koji je kao što se vidi u noveli potrošan i ne traje zauvek.Sada se njegovo bogatstvo oslikava u njegovom poštenju,ljubavi i dobrim delima.
    15.Djovana je promenila svoje mišljenje zato što je shvatila da je njemu bilo stalo do nje celog života (iako je ona to ignorisala) i zato što je videla da je on spreman da se odrekne svega što mu je bitno zbog nje.
    16.Ova novela veliča poštenje ponos i ponajviše ljubav,to jest stvari koje se novcem zapravo ne mogu kupiti.

  8. Jana Vraneš, Id

    Prvi dan, Prva novela

    1. Ćapeleto je bio beležnik iz Prate, bavio s falsifikovanjem dokumenata,uzivao je u laznom svedočenju, voleo je da zavadi braću ili prijatelje, a ni ubistvo mu nije bilo strano.

    2. Hagiografije su dela koja opisuju živote svetaca, ovo delo opisuje Ćapaletov život koji iako je posle ćivota bio proglasen za sveca nije imao osobine sveca. U njegovom opisu koriste se poredjenje, hiperbola.

    3. Do zapleta dolazi kad se Ćapeleto, za vreme svog boravka kod Fiorentinske braće, naglo razboleo.

    4. Braća zelenaši nisu hteli da izbace Ćapaleta na ulicu jer nisu želeli da budu osuđivani od strane okoline, sa druge strane znali su da nakon Ćapeletove smrti ne bi imali gde da ga sahrane, jer nijedna crkva ne bi sahranila coveka koji se nije pričestio I ispovedio, a isto tako i da je Ćapeleto bio spreman da se ispovedi ni jedan sveštenik mu ne bi oprostio sve njegove grehe.

    5,6. Ćapeleto odlučuje da se lažno ispovedi I zato traži braći da mu dovedu najpobožnijeg od svestenika, nadajući se da ce biti dovoljno naivan da mu poveruje.

    7. Izmišlja niz sitnih grehova, za koje se silno kaje, ne bi li se dočarao kao pobožan. Njegova ispovest nema veze sa životom koji je vodio.

    8,9. Sahranjuju ga u manastirskoj grobnici, ljudi mu odaju počasti i veličaju ga kao sveca, sveštenstvo ga koristi kao primer koji daje narodu za to kako treba ziveti, pobožno I bez grehova.

    10. Bokačo se u ovoj noveli podsmeva ljudima I nihovoj lakovernosti, ljudi lako poveruju u ono sto žele da čuju.

    Četvrti dan, druga novela

    Pre zamonašenja bio je lažljivac i varalica kome niko nije verovao čak I kada je ovorio istinu.
    Odlazi u Veneciju jer mu u Imoli vise niko nije verovao, Bokačo Veneciju naziva leglom ološa.
    Rekao joj je da se Gavrilo zaljubio u njenu lepotu I dag a je prekorio nakon sto ju je Alberto grdio kad se hvalia svojom lepotom.
    Pomoglo muje to sto je Lizeta bila jako lakoverna I dovoljno uobražena da poveruje da ni anđeo ne bi mogao odoleti njenoj lepoti.
    Lizeta je bila uobrazena I hvalila se svojom nebeskom lepotom, tako da je na neki način I zaslužila ono što ju je zadesilo.
    Lizeta je u raspravi sa svojom kumom, o tome koj je lepsa, nije mogla da izdrži a da joj ne ispriča o svojoj velikoj ljubavi sa andjelom Gavrilom. Kuma je to odma proširila, pa je priča došla I do Lizetinih rodjaka koji su odlučili da je provere. Saznajemo da ljudi, poput Lizete, ne mogu da izdrže adasene pohvale iako im to ne ide u korist, takodje puno ljudi ne ma dačva tajnu, poput Lizetine kume.
    Njegove laži bivaju razotkrivene i biva bačen u manastirsku tamnicu. Njegova kazna podseća na one iz Danteovog Pakla.
    Zato što Ćapaletove laz nisu bile otkrivene.
    Bokačo se podsmeva ljudskoj lakovernosti I uobraženosti, a kritikuje crkvu I njene sledbenike koji se ne ponasuju uvek kako im dosledi.

    Peti dan, deveta novela

    Poručuje im da upravljaju svojim živorima, umesto da se slepo prepustaju sudbini.
    Srednjevekovni ljudi su verovali da je njihova sudbina u potpunosti u božijim rukama, dok ona veruje da svako treba da je krojač svoje sudbine.
    Njoj je priču ispričao Kopo di Borgeze Domeniki.
    Njega su ljudi cenili zbog njegovih dobrih dela, osobina, i toga sto je pricao price bolje ngo iko drugi, a ne zbog njegove plemićke krvi. Njegove priče su se pricale i nakon njegove smrti.
    Postao je siromašan jer je potrosio sav novac priredjujući gozbe i kupopavši poklone ne bi li zadivio mona Djovanu. Videvši da tako vise ne možeda živi, povlači se iz gradai odlazi da zivi sam na svom imanju u Kampi.
    On pokusava da osvoji njeno srce novcem, moći i snagom, što su stvari koje Djovanu nisu interesovale.
    On i u siromaštvu ostaje dostojanstven, živi sam i sebi obezbedjuje osnovne zivotne namirnice, ne tražeci pomoć ili milostinju od drugih. On ne skroman, vredan, posten…
    Njemu je tada soko jedino sto je ostalo iz proslog života, jedini prijatelj , a lov sa sokolom mu je jedini način da sebi obezbedi hranu.
    Soko se pojavljuje tek kada je Federigo osiromasio i pretstavlja njegovog jedinog prijatelja koji je ostao uz njega cak i u siromaštvu.
    Federigo je ponosan, plemenit, a Djovana je brižna majka koja bi sve učinila za svoje dete, ali je takodje saosećajna i uvidjavna (ne sme Federigu da traži sokola,jer zna da mu je samo on ostao).
    Federigu je soko jedino sto je ostalo, a Djovana u sokolu vidi jedinu sansu da izleči svog sina.
    Federigo je žrtvovao svog sokola. Ona je prekrsila svoje principe, tražeći Federigu ono posledje što mu je ostalo, ali je njena zabrinutost za sina prevladala.
    Istaknuto je da bi se pokazalo kako Federiga bogatstvo nije preterano zanimalo. U mladosti je njegovo bogatstvo bilo materijalno, a kadaje protracio sav novac ostale su mu samo njegove vrline kao bogatstvo.
    Zato što je žrtvovao jedino sto mu je ostalo, iz ljubavi prema njoj.
    Veliča nematerijalno bogatstvo, to da se ljubav ne može kupiti.

  9. Dekameron
    Luka Vukelić, Id

    Prvi dan, prva novela:
    1.Ćapaleto je bio beležnik, falsifikovao je dokumenta i nije mu bio problem da laze ni da ubija. Najjednostavnije, bio je najgori čovek ikada.
    2.Hagiografija opisuje život svetaca. Kaže se da ova priča parodira hagiografiju jer je Ćapaleto postao
    svetac nakon smrti.Stilske figure koje se koriste za njegovo opsisvanje su hiperbola i poredjenje.
    3.Radnja se zapliće kada se saznaje da je Ćapaleto smrtno bolestan.
    4.Braća su se našla u problemu jer bi ih ljudi osudjivali bez obzira na to da li se Ćapaleto ispovedi, ili ne.
    5.On se lažno ispoveda.
    6.Zato što će mu samo najbogobojožljiviji sveštenik verovati bez ikakvih pitanja.
    7.On izmišlja razne male grehove koje je navodno počinio. Sveštenik mu sve veruje i steče utisak da je Ćapaleto najsavršeniji čovek.
    8.Njega sahranjuju u manastirskoj grobnici i postaje svetac.
    9. Sveštenstvo ga pokazuje kao primer za narod, a narod ga poštuje i veliča kao sveca.
    10.Bokačo se podsmehuje sveštenstvu.
    Četvrti dan, druga novela:
    1.Bio je veoma zao čovek, lažljivac i varalica.
    2.U Imolu više nikoga nije mogao da prevari, jer mu više niko nije verovao. Bokačo Veneciju zove leglom ološa.
    3.On ju je ubedio da je andjeo Gabrijel zaljubljen u nju. Ona mu je poverovala, pa je on to iskoristio da bi spavao sa njom.
    4.Pomogla mu je Lizetina glupost i naivnost.
    5.Ona ni ujednom trenutku ne zastaje da razmisli da li je moguće da se Gabrijel stvarno zaljubio u nju, već naivno veruje fra Albertu.
    6.Lizeta je, da bi pokazala da je lepša, rekla njenoj kumi da spava sa Gabrijelom. Ta informacija se dalje proširila, dok na kraju Lizetini rodjaci ne odluče da to provere. Tu se vidi čovečja potreba za hvalisanjem.
    7.Svi su saznali da je on to uradio, monasi su ga posle bacili u manastirsku tamnicu.
    8.Fra Alberto nakon preseljenja nije imao nameru da se promeni, dok je Ćapaleto hteo da krene ispočetka.
    9.Bokačo ismeva naivnost i lakomislenost ljudi, dok se podsmeva sveštenstvu.

    Peti dan, deveta novela:
    1.Filomena kaže da žene ne treba da se predaju sudbini, nego da same da odredjuju svoju budućnost.
    2. I 3.Ona misli da svako odredjuje svoju sudbinu, dok srednjovekovni čovek smatra da je njegova sudbinu odredio Bog.
    4.Tu priču je čula od poštovanog i cenjenog Kopo di Borgeze Domenika.
    5.On je dobro pričao price i time je ostavio nešto za šta ga pamte.
    6.On se zaljubio u jednu plemićku ženu koja se zvala mona Djovana i za nju kupovao poklone i priredjivao gozbe. To ga je ubrzo dovelo do siromaštva. Pošto nije imao novca, morao je da se iseli iz grada i useli u svoje omanje imanje u Kampi, zbog cega je i izgubio prijatelje.
    7.On pokušava da je osvoji novcem i materijalnim stvarima, umesto delima, kako bi i trebalo.
    8.On uspeva da se samostalno izbori sa siromaštvom, on je vredan, strpljiv i na neki način tvrdoglav.
    9.Soko mu je u tom trenutku jedini prijatelj (sentimentalna vrednost), a i takodje mu pomaže u lovu (materijalna vrednost).
    10.Soko se u priču tek uvodi kad se Federigo osiromašio i time se pokazuje njegova velika vrednost (sentimentalna i materijalna) za Federiga.
    11.Djovana pokazuje da je dobra majka i da poštuje Federiga, a on da je plemenit, dobar…
    12.Za Federiga je soko jedina stvar koja mu je ostala, a za Djovanu je soko jedina stvar koja može da spasi njenog sina.
    13.On je žrtvovao sokola, a ona njeno dostojanstvo.
    14.Da bi se pokazalo da njemu bogatstvo ne znači. On je u mladosti imao novčano bogatstvo, a u zrelijim godinama njegovo bogatsvo u stvari predstavljaju dobra dela i postupci.
    15.Djovana je shvatila da je istinski voli kada je za nju žrtvovao njegovu najvažniju stvar u životu.
    16.Ova priča veliča nematerijalno bogatstvo, dobra dela i vrline.

  10. Peti dan, deveta novela
    1. On porucuje damama da se ne prepustaju sudbini vec da je same kroje.
    2. Ona smatra da svaki covek upravlja svojom sudbinom za razliku od srednjovekovnog coveka koji misli da je sve u bozjim rukama.
    3. Ona smatra da svaki covek upravlja svojom sudbinom za razliku od srednjovekovnog coveka koji misli da je sve u bozjim rukama.
    4. Pricu joj je ispricao Kopo di Borgeze Domeniki.
    5. Ostao je zapamcen zbog svega sto je uradio za Firencu, njegovih vrlina i lepom ponasanju.
    6. U zelji da pridobije ljubav gopodje Djovane priredjivao je gozbe, delio darove i rasipao novac. Tako je vremenom iscrpeo celo svoje bogatstvo. Bio je primoran da se iseli iz grada na malo imanje i zivi sam.
    7. Zato sto je pokusavao da pridobije njeno plemenito srce materijalnim stvarima umesto delima i lepim osecanjima.
    8. Nije prosio niti trazio bilo kakvu pomoc vec se dostojanstveno poneo ziveci sam sa svojim sokolom.
    9. Soko mu je jedini prijatelj koji mu je ostao i zato mu je on veoma drag, a takodje ga je i prehranjivao.
    10. Motiv sokola je uveden nakon sto je Fredrigo postao siromasan kako bi se naglasilo da on poseduje i duhovne vrednosti.
    11. Istaknuta je plemenitost i dostojanstvenost Fedriga, dok je kod Djovane istaknuta majcinska ljubav i briga za svog sina.
    12. Za Fedriga je to centar zivota zato sto ga soko prehranjuje, a za Djovanu je to bio posledjni sansa da spasi svog tesko bolesnog sina.
    13. Ona je zrtvovala svoje dostojanstvo i ponizila se trazeci od njega poslednju stvar koja mu je ostala, dok je on zrtvovao svog jedinog prijatelja iz ljubavi prema njoj.
    14. Istaknuto je da bi pokazalo da materijalne vrednosti njega nisu doticale, vec je bio zainteresovan jedino za Djovanino srce. On je u mladosti bio bogat, dok je u starosti posedovao karakterne vrednosti .
    15. Ona je uvidela da je on iskreno voli zato sto je on svoju najdragoceniju stvar zrtvovao za nju.
    16. Ova novela velica moralne vrednosti i iskrenu ljubav.
    Kosta Bizetic, Id

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s