Katarina Obradović, 7a
Sedmaci, kao i uvek, domaći zadatak rade posvećeno, predano, sa puno ljubavi, mašte i kreativnosti. Na času smo čitali Staru porodičnu kuću Pavla Ugrinova, a ilustracije koje idu uz opisani eksterijer ili enterijer su savršene! Neke od najlepših biće na blogu! 🙂 Nastavite sa čitanjem
Mapa putovanja kroz pejzaže, Milja Jovanović, 7b
Ponekad, kada dam domaći zadatak, očekujem, naravno, da bude urađen, ali se uvek obradujem kada vidim one domaće zadatke koje prevazilaze sva moja očekivanja. Takve domaće zadatke, a u vezi sa putopisom Potera za pejzažimaPeđe Milosavljevića uradili su Milja Jovanović (7b) i Stefan Branković (7a). Delim svoje uživanje u njihovim radovima! Nastavite sa čitanjem
Ic je vrlo uspešno savladalo grupni zadatak – književnosti starog veka, sada je došao trenutak da se sa nekim od tih književnosti upoznamo nešto detaljnije. Budući da se i u helenskoj i u sumersko-vavilonskoj književnosti bavimo epovima, na času smo obradili osnovne odlike epa (usmena književnost) i pokušali smo da odgonetnemo zagonetku o Homeru. Kako se Tadija Ivković dobro setio osmog razreda i Šekspira, nije nam prvi put da se susrećemo sa autorom u čije se autorstvo sumnja! 🙂 Ic, prepišite u svesku tekst sa slajdova, trebaće vam ili odštampajte i zalepite u svesku. Nastavite sa čitanjem
Sedmaci su čitali tekst Pavla Ugrinova Stara porodična kuća. Dok je Peđa Milosavljević inspiraciju za stvaranje pronašao na putovanju do Dubrovnika, dotle Pavle Ugrinov nadahnuće za stvaranje pronalazi u kući u kojoj je odrastao. On je svoju staru porodičnu kuću oživeo rečima, a mi ćemo je oživeti bojama. Dakle, zadatak je da odaberete detalj enterijera (trpezarija, soba s ulice ili soba prema voćnjaku) ili detalj eksterijera i nacrtate u svesku onako kako je Ugrinov opisao, ali i kako vi zamišljate. Najbolje crteže ćemo, kao i uvek, staviti na blog! 🙂
Peđa Milosavljević Dubrovnik
Nakon obrade putopisa Peđe Milosavljevića Potera za pejzažima, sedmaci se mogu otisnuti na taj isti put uz pomoć mašte i geografske karte! 🙂 Evo uputstva za domaći zadatak koji treba uraditi do utorka (za časove u utorak) – uzmite geografsku kartu koja neće biti samo karta Srbije, već karta nešto šireg geografskog područja (pitajte mamu i tatu da vam pronađu kartu bivše Jugoslavije! 🙂 ), na mapi pronađite i zaokružite sva ona mesta, reke i planine koje Milosavljević pominje u svom tekstu. Na taj način, zajedno sa piscem, putovaćete na more u sred decembra! 🙂 Ako nađete kartu koju možete da zalepite u svesku (preko dva lista sveske), još bolje; ako ne nađete kartu koja po veličini može stati u svesku, donesite kartu sa ucrtanim odrednicama na čas. Srećan put, kažu da je more lepo i zimi! 🙂
Selfi sa Homerom 🙂
Nakon vrlo uspešne debate o Antigoninoj nevinosti ili krivici, Ic se ozbiljnu otisnulo u svet književnosti starog veka. Na sreću ili na nesreću, stari vek je, za nastavnicu, potpuno očaravajući period u razvoju književnosti, pa ću vas najpre zatrpati preporukama šta dodatno da čitate (na raspustu, na primer, nije greh ni to! 🙂 ), a onda prelazimo na istraživačke zadatke za Ilijadu. Dakle, za one koji bi da urone u tajanstveni svet drevnih civilizacija i da, poput prvih arheologa, odgonetaju zagonetke piramida, Troje, izgubljene Ninive, evo jedne sjajne knjige koja se može naći u svakoj biblioteci, pa i u našoj školskoj – reč je o knjizi poljskog autora Zenona Kosidovskog Kad je Sunce bilo bog.
Veličanstvena kapija boginje Ištar
Ako vas zanima sumersko-vavilonska književnost i Gilgamešova neočekivana pojava u podrumima britanskog muzeja, ako biste voleli da znate šta su to naučnici pročitali na glinenim pločicama što je uzdrmalo englesko puritansko društvo XIX veka, onda čitajte deo knjige pod nazivom Među hramovima i vrtovima Mesopotamije.
Bog Oziris i faraon Seti
Ako biste da istražujete Egipat sa Šampolionom, čitajte deo knjige pod nazivom U Egiptu faraona.
Nakit Jelene Trojanske
Ako ste na Šlimanovom tragu i zanima vas da li je Šliman bio arheolog ili, možda, nešto sasvim drugo, onda je za vas deo knjige pod nazivom Pokraj kolevke egejskog sveta.
Uživajte, ali kad pročitate dva pevanja Ilijade! 🙂 Evo i zadataka… Nastavite sa čitanjem
Druženje sa uskocima sedmaci su upotpunili grčkim mitovima. Da bismo razumeli prirodu lutajućih motiva, pre svega motiv preoblačenja i motiv (ne)prepoznavanja u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika, imali smo dve sjajne prezentacije o mitu o Tezeju i njegovom ocu Egeju. Prezentacije su izradili Dušan Stanković (7a) i Andrej Dašić (7b). Bravo za momke! 🙂
Nakon upoznavanja sa uskokom Stojanom Jankovićem, došlo je vreme da čitamo i o mladom, ali neustrašivom Ivi Senkoviću. Pesma o ovom zanimljivom junaku nalazi se u Čitanci, dugačka je, pa zahteva pažnju i koncentrisano praćenje teksta, po mogućstvu s olovkom u ruci. Kao i za pesmu Ropstvo Janković Stojana, gde smo se osvrnuli na Odisejev susret sa Penelopinim proscima, takoćemo i pesmu Ivo Senković i aga od Ribnika povezati sa mitom o Tezeju. Uz ovaj starogrčki mit, u pesmi ćemo preoznati i jednu starozavetnu legendu. Kad pročitate tekst pesme, možda se i dosetite o kojoj legendi je reč! 🙂 Evo zadataka koji će biti korisni u savladavanju tekst epske pesme. Nastavite sa čitanjem
Ic je završilo drugi pismeni zadatak i, svi smo se složili, bilo je mnogo bolje nego na prvom pismenom. Mrdamo se, napredujemo, malim, ali značajnim koracima! 🙂 Ovaj put smo pisali samo o velikim temama – Banović Strahinja, Hasanaginica, Jona Potapov, Lazarevićev dečak Miša, Kišov Andreas Sam. Neki od najboljih radova su u prilogu. Nastavite sa čitanjem
Sedmi razred je nedavno započeo novu epsku avanturu, ovaj put sa uskocima! Radili smo narodnu epsku pesmu Ropstvo Janković Stojana, a da bismo shvatili pojam internacionalnog tj. lutajućeg motiva muž na svadbi svoje žene pomogli su nam Katarina Malešević (7b) i Nemanja Zelić (7a). Njihove prezentacije, koje su pratile priču o Odiseju, Penelopi i nasrtljivim proscima, nalaze se u prilogu. Nastavite sa čitanjem
Srpski u Matematičkoj gimnaziji 