Božanstvena komedija kroz umetnost

Stefan Radojičić (1c), podstaknut velikim Danteovim delom, napravio je za svoj razred divnu prezentaciju koja pokazuje koliko je Božanstvena komedija uticajno i inspirativno delo u celokupnom svetu umetnosti. Bravo za Stefana! Svako dodatno interesovanje zaslužuje da bude nagrađeno! 🙂

Čas posvećen srednjovekovnoj muzici

Zahvaljujući Pavlu Đorđeviću (1c), koji vrlo uspešno pohađa Muzičku školu, naše bavljanje srednjim vekom upotpunili smo i jednim časom na kom smo saznali pregršt korisnih i lepih stvari o muzici srednjeg veka. Pavle se posebno potrudio i muziku tog vremena pustio nam je i na času. Uz muziku, saznali smo kako je izgledala muzika na Zapadu, a kako na Istoku, koja je razlika između duhovne i svetovne muzike, kako su izgledali prvi notni zapisi i muzički instrumenti i, na kraju, ali ne manje važno, kakva je muzika negovana u srednjem veku u Srbiji. Hvala Pavlu što nam je ulepšao čas! 🙂

Uvodno predavanje o Danteu i Božanstvenoj komediji

Prvaci su se danas bavili Danteovom biografijom, nastankom njegovog najznačajnijeg dela, kompozicijom dela, jezikom i svim onim zanimljivim detaljima koje Božanstvena komedija sadrži, a kojoj se, nažalost, ne posvećujemo dovoljno. U prilogu je prezentacija, biće od koristi! 🙂

Prvo neće da čitaju, a onda čitaju i više nego što bi trebalo! :)

Dakle, prvi razred, reklo bi se, s velikim nestrpljenjem očekuje Danteovu „Božanstvenu komediju“. Trebalo bi da čitamo jedno pevanje iz tog grandioznog enciklopedijskog epa, međutim, pojavili su se i oni marljivi koji bi da pročitaju prvo pevanje (ono koje uvodi u ceo ep), a smeši nam se i potencijalna prezentacija koja bi trebalo da sumira uticaj „Komedije“ na filmsku industriju… Hm, sluti na dobro! 🙂 Imajući u vidu da smo skoro svedočili odličnom času posvećenom srednjovekovnoj muzici, ko zna, možda ovaj srednji vek i ne ispadne tako loš! 🙂 Evo zadataka za prvo pevanje, a peto čitamo zajedno na času kad se upoznamo sa Danteovom biografijom, njegovim delom, „Komedijom“, njenim naslovom, kompozicijom, jezikom… Pa, valjda ćemo nekad stići i do samog dela! 🙂

Zašto ne prepisujemo na pismenom?

Ne prođe nedelja, a da na adresu mog bloga ne stigne zahtev nekog nepoznatog učenika, koji prati moj blog ili je na njega slučajno nabasao, koji traži da mu napišem ili prosledim pismeni zadatak na određenu temu. Stižu mi i poruke u kojima mi se nepoznati učenici zahvaljuju jer su, prepisujući radove mojih učenika, dobili najvišu ocenu na pismenom zadatku. To je, pre svega, ružno i nepotrebno. Ovaj blog je napravljen da širi znanje i umenje mojih đaka nesebično, sa svima, ali moj cilj nije da bilo kome u bilo kom trenutku pomognem da krade tuđi rad, trud, maštu ili emocije. Štaviše, krađu tuđih ideja i radova osuđujem i, kada se to dogodi na mom času, najstrože kažnjavam. Treći pismeni zadatak moji sedmaci i ja smo iskoristili kao povod da razgovaramo o tome šta je plagijat, ko je plagijator, kako nastavniku uopšte zna da je rad prepisan i, najvažnije, zašto je kažnjivo krasti tuđe sastave. U prilogu je prezentacija koju smo koristili na času. Pogledajte je pre nego što se odlučite za put koji samo izgleda lakše.

Najzanimljiviji zadaci sa pismenog zadatka

Sedmi razred je nedavno završio treći pismeni zadatak. Pisalo se na najrazličitije teme: o Kanjošu, Femi, o svom razredu, o osobi kojoj se divimo. U prilogu su neki od najinteresantnijih zadataka koji mogu podstaći na razmišljanja, maštanje ili čitanje dela sa sličnom tematikom.

Šta smo naučili o Disu

Sedmi razred se danas upoznao sa Vladislavom Petkovićem Disom kroz njegovu elegičnu pesmu Među svojima. Pesmu izražajno kazujemo u utorak, 28. marta, a do tada u prilogu je prezentacija sa tezama koje bi trebalo da nam pomognu da se prisetimo o čemu je bilo reči na času kada je u pitanju Disova biografija.

Slovo o ljubavi

Prvi razred se bavio ljubavlju iz ugla srednjovekovnog vladara, ratnika, učenog čoveka i književnika – despota Stefana Lazarevića. Podsetili smo se despotove biografije, povezali Jefimijin lik sa odrastanjem i obrazovanjem mladog vladara, prizvali i savremeni trenutak u delo jer su, igrom srećnog slučaja, mošti (deo) despota Stefana nedavno stigle u njegov prestoni grad. Kad smo već kod prestonog grada, odgledali smo sjajan animirani film o Beogradu u despotovo vreme – može se naći na Jutjubu, traje 8 minuta i divno ilustruje čas. U prilogu je prezentacija koju smo koristili kao uvod u samo književno delo – trebaće nam za kontrolni! 🙂

Nagrada za MgPutokaz

Učenici Matematičke gimnazije proslavljaju svoje i ime svoje škole po Srbiji i svetu takmičeći se iz matematike, fizike, informatike, srpskog i stranih jezika, čak i u sportskim disciplinama donose medelja, međutim, dokazali su da nepobedivi i na polju tzv. izbornih predmeta kakvo je građansko vaspitanje. Deset učenika trećeg razreda, onih koji pohađaju časove građanskog vaspitanja, učestvovalo je na nagradnom konkursu koji organizuje Kancelarija Evropske unije u Srbiji. U pitanju je konkurs Ako imaš šta da kažeš – reci. Naši učenici takmičili su u oblasti multimedije, odabrali su temu obrazovanje i napravili sajt MgPutokaz. Ideja je da sajt prikuplja i deli sve informacije koje su važne, a u vezi su sa letnjim školama, kampovima, studijskim putovanjima i studijama u inostranstvu. Naša ideja se očigledno dopala organizatorima konkursa, tako da je MgPutokaz pobednik, a nagrada je putovanje tri učenika iz tima sa nastavnicom u Ljubljanu, Beč i Budimpeštu. MgPutokaz su: Anastasija Ilić, Bojana Ivić, Isidora Radenković, Mia Mijović, Jelena Ristić, Katarina Stanković, Damjan Denić, Andrej Jakovljević, Milan Cupać i Nikola Stevanović; nastavnica i mentor Anđelka Miladinović.

Sremčeva biografija

Lazar Rajčić (7a) predstavio je svom odeljenju život i rad Stevana Sremca. Potrudio se da pronađe i bal inspirisan Sremčevim radom, kao i književnu nagradu koja nosi Sremčevo ime. Tu si i brojne ekranizacije i dramatizacije Sremčevih romana. Bravo za Lazara!